НАШИ СМО – Реприза

Када не бисмо окретали листове календара, а притом пратили искључиво телевизијски програм емитера с националном фрекфенцијом, пре свега оног којем плаћамо претплату ван надокнада које дајемо провајдерима чији је посао да нам преко кабла у мале екране доведу и три стотине других канала, могли бисмо помислити да време стоји. Што, у неку руку, можда и не би било лоше. На основу неких забавних, филмских или серијских програма који се нуде током новогодишњих и божићних празника, ето, све до Српске нове године, лако се можемо заварати да живимо у истом периоду као и пре пола века.

Не треба то посматрати као пропуст или у тотално негативном контексту, пре свега, ако тек сада, гледајући репризе, схватимо како се некада живело и шта се снимало, са каквим порукама, а да тога неки нису били ни свесни. Често помињана “стара добра времена”, углавном, данас добијају призвуке носталгије, међутим, из другог угла посматрано, лако је закључити да и у том времену “чврсте руке”, “једноумља”, “гашења вере”, “цветања једне партијске организације”, није било баш све тако црно или, боље рећи, црвено. У поређењу са овим што доживљавамо и у двехиљадедватесетим чини се много тога сличним.

Разматрамо ли поменути телевизијски програм, можемо закључити да је, можда, у тим “лошим” временима било и више слободе, али, руку на срце, на то нико није обраћао пажњу. Ако сте погледали, рецимо, репризу серије “Љубав на сеоски начин”, снимљене седамдесете године прошлог века, чули сте све те реплике које су тада схватане као добар хумор. Људи су лили сузе смејући се Чкаљиним и деда Пауновим досеткама не анализирајући дубину порука које су износили. Критиковали су и тада, рекло би се не штедећи било кога, можда мало увијено обландом површног хумора, голишавих сцена и блентавих фаца, али се и на тај начин пуно тога исказало. Једна од упечатљивијих сцена је када Чкаља излази пред судију осумњичен да је прељубник и да се “дружио” с Николијом Јорганџијком. Правдао се како се у његовим рукама нашла књига “Како да постанем свингер”, зашто је давао савете “сексуално неуздигнутом” сестрићу Милораду, док се овај опирао женидби с оном коју “не воле” и истичући да му је љубав преча од мираза за који је још тада, као напредан, сматрао да је “уназађен обичај”. Све то подсећа на нешто млађи серијал “Село гори, а баба се чешља”, за који, вероватно, ни сам аутор више нема поуздану евиденцију о броју репризирања.

Музика је посебна прича. Кукали су осамдесетих музичари на комисије које су контролисале сваки стих у песми, идејна решења омота за плоче, процењивали које треба опорезовати као шунд или коју песму никако не треба емитовати на радију јер поруком подрива “друштвене тековине”. Шта је то Бора Чорба мислио док је певао “За идеале гину будале” или Др Неле када је на концерту изјавио да је “црк’о маршал” и тако даље. По правилу, такве плоче су, углавном, правиле добре тираже иако им је био отежан пут до купаца. Можете замислити докле је та комисија ишла када је “казнила” посебним порезом други албум групе “У Шкрипцу”, због песме “Сиђи до реке…”, правдајући то “непримереним утицајем” на слушалачку публику.

Да таква комисија постоји данас, можете ли замислити колико би музике било “протерано” из клубова, кафана, концертних дворана, колико би песама било стављено на стуб срама јер како другачије осудити певање о алкохолу, дроги, разврату, блудничењу, криминалу, безакоњу и ко зна чему још. Можда би и ту требало наћи места за “репризу” тренирања строгоће, за цензуру непримереног садржаја и порука погубних, пре свега, за нормалан развој младих. Руку на срце, било би међу критикованим и прилично средовечних који се труде да и са 60 и кусур буду “у фазону” и изгледају као да им је четири деценије мање.

Ко је за репризу?

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Матори…

НАШИ СМО – Вируси

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )