У ГРАДСКОМ БИОСКОПУ – Пројекције и у тешким временима

Лозничани имају биоскоп од тридесетих година прошлог века, посећеност је била одлична све до појаве нових технологија и дигитализације, али ни у тешким временима никада није престао да ради. Данас годишње у биоскоп уђе нешто мање од 3.200 посетилаца, али у нади да ће ускоро добити модерну апаратуру, у Центру за културу "Вук Караџић" очекују и већу посету

Нешто старији Лозничани свакако памте време осамдесетих година када је публика у редовима чекала испред Вуковог дома културе да купи карту за биоскоп и погледа неки актуелни филм. Било је то време када су и тапкароши имали пуне руке посла, а њихов посао био је да раније “ухвате ред” и накупују више карата које ће “утопити” за дупло веће паре. Како се време мењало, тако и ситуација у градском биоскопу, нестале су гужве па и тапкароши, али, поред свега, лознички биоскоп никада није престајао да ради и публика је увек била у прилици да иде укорак са престоничком или оном из других градова Србије.

У времену напретка технологија, појаве интернета и дигиталних формата, биоскоп је мало посустајао, али је публика долазила, а у Центру за културу “Вук Караџић”, које се стара о лозничком, кажу да је осетан пресек настао појавом пандемије ковид-19, од када је публика у мањем обиму наставила да посећује пројекције. Према речима Верице Аврамовић, уреднице културних програма, пре “короне”, на годишњем нивоу биоскоп је имао око десет хиљада посетилаца, али су биле и редовније понуде од дистрибутера. Пројекције су биле једном до два пута месечно  а сада је то проређено.

– У овој години лознички биоскоп имао је 3.139 гледалаца што је значајно мањи број него у периоду до пандемије а за нас је тај податак био релевантнији. Најгледанији филм ове године, као и у целој Србији био је “Барби” са 919 посетилаца за два дана са по две пројекције. Пошто немамо своју технику, радимо на основу уговора са дистрибутерском кућом из Београда (Мобил 3-Д синема) која поседује неколико мобилних биоскопских апаратура, тако да наша публика није ускраћена да погледа неки нови филм. Још увек је велики број градова у Србији који немају своју технику јер је изузетно скупа, а ово је начин да публика ипак гледа филмове у 2-Д и 3-Д формату који су најпопуларнији код деце. Иначе, најпосећеније су пројекције дечјих филмова – каже наша саговорница.

Она се нада да ће се број филмова који стижу у Лозницу повећавати јер сада биоскоп у потпуности зависи од програма дистрибутерске куће, а да би имао независност потребно је да има своју технику.

– Учествујемо на конкурсима Филмског центра Србије и за сада смо на тај начин обезбедили силвер скрин платно а следећа ставка која треба да се набави је аудио-систем, после тога пројектор и на крају 3-Д биоскоп. Надамо се да ћемо на следећим конкурсима добити нешто од тога, полако склопити причу и имати свој  нов, модеран биоскопа. Тада ће и репертоар бити редовнији – сматра она.

Како истиче и поред свега, често се пратиоци филмова изненаде посетом у Лозници јер у другим местима  буде знатно слабија, а те екипе имају увид и каква је посета по београдским биоскопима.

– ^есто нас похвале јер сразмерно броју приказаних филмовима ових три хиљаде посетилаца није мало. Рецимо, филм “Олуја” је приказиван један дан и то једна пројекција, а било је 300 посетилаца, али било нам је битно да наша публика не буде ускраћена да погледа хит-филм, као што и ни један значајан филм није пропуштен. Иначе, на нивоу Србије постоји Мрежа кино-приказивача Србије и наш биоскоп је од самог почетка учлањен у ту организацију која је значајна јер организује обуке са кино-оператере, годишње скупштине где окупи све значајније дистрибутере и на тим скуповима труде се да помогну биоскопима. Издају и часопис који излази три пута годишње а ми га делимо бесплатно публици – каже Аврамовићева.

Историјат

Прве “живе слике”, Лозничани су гледали у путујућим вашарским биоскопима после Првог светског рата. Почетком тридесетих година у кафану “Централ” донета је прва непокретна апаратура за приказивање звучног филма, а оснивачи првог лозничког биоскопа, власници филмске апаратуре, били су трговци браћа Александар и Ђурађ Јездић. Једном недељно, кафана “Централ” је постајала биоскоп а ако је приказиван и неки филмски хит, онда је биоскоп радио и чешће. Стални биоскоп Лозница добија изградњом Вуковог дома културе, а прве пројекције организоване су почетком октобра 1938. када је приказана комедија “Нема више кризе”. Биоскоп је радио до почетка Другог светског рата, а после рата рад се обнавља и почетком педесетих година доживљава прави процват. У августу 1958.  основан је и други, нови биоскоп, под називом “Дрина” а у то време чувен филмски хит домаће продукције био је филм “Капетан Леши”, који је бележио рекордну гледаност. Филмови лакшег садржаја попут “Тесне коже” био је хит почетком осамдесетих а права филмска посластица за бројну лозничку биоскопску публику била је ретроспектива филмова приказаних на Пулском фестивалу под називом “Мала Пула”.  У деведесетим биоскопи почињу да се затварају а лознички ни тада није прекидао рад.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КОШАРКАШКИ САВЕЗ СРБИЈЕ ПРОГЛАСИО НАЈБОЉЕ – Александра Црвендакић најбоља кошаркашица

У ГРАДСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ – Сећање на Мојковачку битку

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )