ГУЖВЕ У ДЕЧЈЕМ ДИСПАНЗЕРУ – Седмично две и по хиљаде прегледа

Од почетка школске године гужве су у дечјем диспанзеру лозничког Здравственог центра свакодневне. Број пацијената се стално повећавао тако да је у новембру и децембру седмично било и до 3.300 прегледа, последњих седам дана у просеку је обављено 2.500 прегледа. Према речима др Драгице Андрић, начелнице Службе за здравствену заштиту деце и омладине, у већини случајева су у питању акутне респираторне инфекције, најчешће вирусне, а најугроженија су деца узраста до три године.

– Карактеристично је то што респираторни вируси ове сезоне изазивају дуготрајни упорни кашаљ који може да траје чак, и до три месеца. Деца добро функционишу, али их кашаљ спречава у обављању свакодневних активности.Врло често код деце већих узраста буде нормалан налаз на плућима, најчешће је у питању само надражај горњих дисајних путева, лабораторијски налази буду добри и терапија је само симптоматска. Међутим, најугроженија су мала деца, новорођенчад, одојчад. Имали смо много деце, беба до 28 дана живота и млађе одојче, која су имала бронхиолитис, односно упалу дисајних путева, као и компликације у виду упала плућа – каже Андрићева.

Објашњава, да је проблем у томе што је епидемијска ситуација била таква да међу одраслима  има много болесних, а деца су долазила у контакт са њима. Наиме, код нас је обичај да се бабине обављају у првих 40 дана, што је потпуно погрешно у овом моменту. Одрасли који имају симптоме цурења из носа, мало кашљуцају, на ногама могу то да поднесу, али то може да буде много опасно за мало дете које није још увек ни вакцинисано и код њих се то врло брзо спусти на плућа.

Др Драгицa Андрић

– Имали смо много случајева бронхиолитиса, бронхитиса, упале плућа. Сва та деца су добро, али је то захтевало и више посета и чешће праћење њиховог стања овде код нас. Нека деца су упућена на болничко лечење, то су најчешће деца зависна од кисеоника и где је било потребно давање лекова преко венске линије. Још увек то траје. Дете не треба доводити одмах код лекара већ испратити ситуацију код куће. Имамо ситуацију да нпр. васпитачица у вртићу каже да су код детета измерили температуру 37,5 па се дете доведе одмах код лекара. То је погрешно, дете треба одвести кући и у кућним условима пропратити његово стање и видети како се понаша. Ми најбоље познајемо своје дете, ако је доброг општег стања, ако није клонуло, малаксало, скине се температура, направи се супица, чајић, прати се и после ког времена се температура враћа. Сачекати три дана, нормално ако дете има неке придружене хроничне болести, ако је претходно имало фрас, треба доћи код лекара раније – каже докторка.

Код деце старијег школског узраста и код средњошколаца најчешће су у питању прехлада и грип. Некада то, како каже, може да се искомпликује секундарном бактеријском инфекцијом па  захтева примену антибиотика, али најчешће се даје инхалаторна терапија, антипиретици, мировање, уношење довољно течности, чајева.

Како каже, у лозничком диспанзеру је до сада био само један доказан случај великог кашља, у питању је било новорођенче које још није било вакцинисано, вакцина се наиме, даје са навршена два месеца.

У лозничком Здравственом центру тренутно ради једанаест педијатара, двоје лекара су на специјализацији и њихов повратак се очекује у 2025. години. Две колегинице, како каже Андрићева, које су добиле специјализацију остале су у Београду и Новом Саду.

– Педијатара никада довољно. Нас по систематизацији треба да има четрнаест, тако да нам треба још лекара да би број прегледа био по пропису, законски треба да прегледамо 35 деце а наш број прегледа је много већи. Дневно се у дечјем диспанзеру обави око 400 прегледа, а по смени нас буде троје, кад нас је четворо то је одлично. Дежурамо и преко ноћи, обављамо прегледе у Здравственој станици у Бањи Ковиљачи уторком и петком, радимо у Саветовалишту. И ми смо живи људи, неко оде и на одмор неко се разболи – каже она и објашњава да се у Бању Ковиљачу одлази само два дана у седмици с обзиром на то да се тамо има око 550 регистрованих пацијената, што није довољан број да би педијатар био стално присутан. А што се тиче Здравствене станице у Лешници, у њој никада није било педијатра, па не постоји ни картотека, тако да се и не зна тачан број деце.

Тренутно се у Дечјем диспанзеру прегледи не заказују, али од 1. јануара наредне године заказивања ће бити обавезна.

– У време епидемије ковида 19, ми смо били и Центар за ковид за децу, примали смо сву децу непрекидно 24 сата из  Љубовије, Крупња, Малог Зворника, пограничних делова са БиХ.То је огроман број деце био. Сада су огромне гужве, људи дуго чекају. Ми радимо по принципу изабраног педијатра, што би значило, да будеш доступан својим пацијентима, тако да ми од 1. јануара враћамо заказивање, што ће бити много боље и за наше пацијентеа да и ми имамо неки ред у раду као и да се поново стекне навика заказивања прегледа.Наравно, хитно случајеви ће бити примљени – каже Андрићева.

Телефони  за заказивање у Дечјем диспанзеру од 1. јануара су: 877- 067 и  873-333 лок. 119.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ПРВОГ ДАНА НОВЕ ГОДИНЕ – Тијана Дапчевић ’’прилази срцем’’

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ – Патрола великог срца

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )