НАШИ СМО – Цедиљка
Малтретирајући дугмиће на даљинском управљачу, пре неко вече застадох на једном од безброј ТВ канала понуђених у “пакету” провајдера којем однедавно, уместо до двадесетог у месецу рачун треба платити до петнаестог, о чему, узгред речено, нас кориснике нико није консултовао и који нас уз то сваки час засипа порукама преко мобилних телефона којима нас подсећа на наше обавезе. Одбројава нам дане до истека рока за уплату, па још и “прети” да ће нам обуставити услугу уколико рачун не измиримо у наредних осам дана. Оног некадашњег правила да један месец кашњења с плаћањем може да се толерише да и не помињем.
Елем, прича и није о провајдеру нити каналима и ценама услуга већ о теми којом су се бавили гости и домаћин поменуте емисије. Речи је било о економију у нас, о задуживањима, повећањима плата и пензија, исплатама једнократних помоћи у току пандемије ковид-19 и тако даље. Математика ми никад није била јача страна, зато и нисам запамтио конкретне бројке и рачунице, али сам добро разумео једног од гостију који је једноставним речником објаснио зашто неке тврдње задужених за финансије наше државе и нису баш у потпуности тачне. Између осталог, објаснио је због чега током “короне” није било неопходно (а ни исправно) баш одреда свима “давати” по сто евра, давати друге субвенције привредницима, а потом и додатне новчане помоћи пензионерима и другима. Како рече, ваљало је и тада правити селекцију, баш као и сада када се најављује нова “финансијска инјекција” нашим најстаријим суграђанима, корисницима пензионог фонда.
Прво, како рече, није “нормално” да тих двадесет хиљадарки добију они којима је толика и редовна пензија, или нешто виша, али и они који већ имају месечну пензију од око хиљаду евра. Требало је осмислити селекцију, равноправну, усклађену са могућностима државног буxета, а не “шаком и капом”, свима на равне части, рече. Објасни човек и то због чега су тврдње министра финансија да Србија “стоји стабилно на ногама” не сасвим тачне, да не користимо друге изразе, управо зато јер камате које држава плаћа, пристижу већ следеће године, а када се тренутно постојећи новац из касе сада подели “на поклон” грађанима, ситуација неће бити баш повољна када камате “стигну на врата”.
Да даље не компликујем јер ни сам не могу баш све да уклавирим у потпуности, по том објашњењу схватио сам да је код наших државних економиста на снази она чувена “Сеци уши, крпи дупе” или “Из празног у шупље” и тако даље јер ми, практично немамо својих пара у сламарици. Схватих да је држава као цедиљка, узима до последње капи, а да поверујем у нека од тих објашњења понукало ме и помињање поскупљења која су свакодневна и која су знатно већа од онога колике су повишице плата (у јавном сектору) или пензија.
А да је живот све скупљи сведоци смо и сами јер за плату тешко можемо да купимо све оно што смо могли пре месец или два. Опет, потврда и за овакву појаву су чувени и овде већ помињани чварци који се “пењу” и до две хиљаде динара. Ваљда је зато неки наш сапатник сконтао да му је јефтиније да сам исцеди чварке у шерпици него да их купује у месари или маркетима и да га тамо неко “цеди” за фишек омиљене посластице. Купио је килограм сирове сланине и направио пола киле чварака. Резултат – цена скоро дупло мања од оне у месари. Да ли ћемо сада сви кренути да правимо чварке по кућама, не знам, али да смо и сами све сличнији чварцима, то ваљда осећамо по својим новчаницима. Сваким даном нас све више цеде, уз то причају бајке, узму динар да нас пусте у коло а отму два (или три) да из њега изађемо. Срећу не чини ни паризер, иако је јефтинији од чварака. Није све у храни, има нешто и у уживању.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
