НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Пасивну агресију је теже открити

Да ли је у питању боља законска регулатива, поверење које жртве имају у надлежне институције па се насиље чешће пријављује или не, углавном, пракса бележи све већи број случајева насиља у породици у Лозници. Према речима др Живке Мићановић Цвејић, клиничког психолога лозничке Опште болнице, у пракси психолога то су најчешће облици психолошког насиља.

– Насиље у породици представља понашање, акт, чин једног или више чланова унутар породичних група, којим се нарушава или угрожава интегритет другог члана породице. Урушавање интегритета у психолошком, емоционалном, физичком, материјално-економском или сексуалном домену, представља аспекте насилничког понашања. чин који је усмерен против воље члана породице и којим се, дакле, урушава осећај неповредивости и сигурности, сматра се насилничким чином – каже Мићановић Цвејићева.

Објашњава да се насиље може испољавати у различитим модалитетима, постоји физичко, сексуално, емоционално или психичко насиље и економско или финансијско насиље.

– Физичко насиље представља акт физичког насртања на члана породице, у смислу ескалације агресивног понашања. То су понашања попут физичког повређивања, ударања, батињања, ударања предметима, шутирања, дављења, засецања, чупања косе, док сексуално насиље  представља повреду доживљаја сексуалног, полног интегритета и достојанства особе поступцима као што су, силовање, приморавање на сексуални однос, као и различитим видовима сексуалног понижавања – објашњава она.

Говорећи о емоционалном или психичком насиљу, Мићановић Цвејићева каже да је то чест облик насиља који се манифестује кроз поступке као што су омаловажавање, емоционално уцењивање, застрашивање, притисци, стварања атмосфере у којој је жртва социјално изолована, затим одржавање доживљаја страха код жртве, понижавање жртве, стварања код ње збуњености и конфузије, преусмеравање кривице на жртву због насилничког понашања самог насилника. Такође, према жртви се показује емоционална резервисаност, одржава непотребна строгост, као и разни други поступци којима се нарушава њен осећај слободе, достојанства и интегритета личности – наглашава докторка.

– Економско или финансијско насиље се манифестује кроз низ поступака насилника путем којих се жртва економски контролише или јој се ускраћују економске слободе. То су понашања попут, одузимања предмета, некретнина или новца, спречавање жртве да зарађује и економски доприноси, трошење новца само за сопствене потребе, ускраћивање средстава за живот оним члановима породице који су у стању економске потребе и не могу да привређују, одузимање оних предмета или средстава рада којим жртва привређује или стиче приходе и слично – каже наша саговорница.

Наглашава да осим ових видова насиља који се најчешће испољавају, постоји и облик који је мање видљив, који је на први поглед нешто теже открити од стране особа који су изван породичне групе у којој се збива насиље. То је тзв. пасивна агресија, ради се о понашању које у себи садржи константно критиковање, опонирање, заједљивост, сарказам, иронију, опструкцију, двосмисленост у изјавама, конфузију у понашању и слично.

Према њеним речима, наше законодавство препознаје насиље према свим категоријама становништва. У психолошкој пракси, уочава се да су насиљу најизложеније рањиве категорије становништва, чији ресурси, способности или карактеристике такву популацију чине погоднијом за испољавање насиља над њима. У ту категорију спадају деца, стара лица, психофизички оштећене особе, жене, особе са инвалидитетом, припадници других осетљивих категорија становништва.

Живка Мићановић Цвејић истиче да гледајући из психолошког угла, жртве насиља испољавају врло индивидуалне, лично специфичне, али и неке универзалне, односно, опште карактеристике.

– Универзална реакција је осећај трауматизације као и осећај страха, угрожености, стрепње, несигурности. Жртве насиља често имају депресивна или анксиозна реаговања, затим психосоматска реаговања, као и осећај усамљености, неразумевања од стране околине, али и осећај кривице, посрамљености, збуњености. Уколико насиље траје дуже, капацитети жртве да изађе из насилничког односа, умањују се временом, јер жртва постаје уморна, исцрпљена, несигурна, апатична, летаргична, депресивна, друштвено све усамљенија. Много жртава прикрива своју ситуацију због страха од насилника, као и осећаја да јој нико не може помоћи, али и због доживљаја стида – истиче докторка.

Она објашњава да кроз психолошку праксу жртве добијају психолошку, емоционалну подршку. Под тим се подразумева рад са жртвом на препознавању механизама насиља, затим рад на јачању њених личних ресурса да изађе из насилничких породичних веза. Ради се на јачању самопоуздања жртве, на јачану њеног самопоштовања, на разбијању стигматизације, на мењању неких ирационалних уверења жртве попут уверења да је сама заслужила насиље, да нема излаза из ситуације насиља, да јој нико не може помоћи, да је насилник свемогућ, да она нема капацитета и снаге да се бори са ситуацијом, да је инфериорна и слично.

– Због честих манипулативних поступака насилника, жртве бивају збуњене, застрашене, несигурне у властите способности. Кроз психолошки третман могу да реуспоставе веровање у сопствене снаге, да вентилирају акумулирана осећања, да створе јаче механизме одбране личности, да пронађу адекватнији животни стил у којем неће бити насиља и кроз који ће да досегну интегритет, слободу и реализовање својих потенцијала – закључује Живка Мићановић Цвејић.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Жртве у бункеру

НАСИЉЕ НИЈЕ РЕШЕЊЕ – Жртве ћуте

СОС телефони:

Полиција

Хитни позиви: 192

Пријава насиља у породици: 0800-100-006

Центар за социјални рад у Лозници, Доситеја Обрадовића бб, 015/7889-412, loznica.csr@minrz.gov.rs

Национални СОС број за жене са искуством насиља: 0800-222-003

Национална дечја линија – саветодавна подршка деци 116111 (24/7)

СОС телефон Аутономног женског центра 0800 100 007 радним данима од 10 до 20 сати

Национална СОС линија за жене жртве насиља 0800-222-003, ради под Центром за заштиту одојчади, деце и омладине, Београд

СОС број за пријаву насиља у школама 0800-200-201, бесплатан позив, радним данима од 8:30 до 16:30х; изван тог времена позиве региструје аутоматска телефонска секретарица; на позиве одговара стручно лице Министарства просвете.

Национална дечја линија НАДЕЛ – СОС број за помоћ деци 0800-12-34-56, бесплатан позив; свакодневно 24 сата.

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу