ЈУБИЛАРНИ ‘’ПЛОДОВИ РАЂЕВИНЕ’’ – Јако питак ”Љубавни напитак”

Јубилеј најзначајније крупањске манифестације – ”Плодова Рађевине”, није успела да поквари ни нагла промена времена. Док се у сунчану суботу ишло у мајицама, јуче је температура пала на четрнаестак Целзијуса, а уз њу је пала и киша. То, међутим, није спречило организатора Туристичко-спортску организацију општине Крупањ (ТСОК), а ни учеснике и посетиоце десетих ”Плодова Рађевине” да се окупе на платоу Библиотеке ”Политика” и у горњем кориту плитке Богоштице из којег су допирали мириси бројних гулаша које су спремали вешти кувари.

Манифестацију која окупља највише учесника и посетилаца у Крупњу отворио је Иван Исаиловић, председник општине у техничком мандату, који је навео да су ”Плодови Рађевине” из године у годину све посећенији, а да су на јубилеј оборили и рекорд по броју излагача.

Иван Исаиловић

– Ове године имамо више од 160 излагача и 40 такмичара у кувању најбољег гулаша. Можемо да будемо задовољни што смо се срели данас овде, иако није баш сјајно време, али поправиће се и оно уз расположење које овде влада. Крупањци и Рађевци желе да ова манифестација постане једна од највећих и да дуго траје.  Нека следеће године буде још масовнија и ”дебелим” словима уписана у календар манифестација Србије – поручио је Исаиловић.

Он се посебно захвалио запосленима у ТСОК, предвођеним директором Дејаном Михајловићем, и Младену Стефановићу, помоћнику председника општине, на одличној организацији, као и свима који су помогли. Покровитељ манифестације је, иначе, Општина Крупањ, а подршку пружају бројни спонзори, па и медији, а један од медијских спонзора су и ЛН.

Иако се окупљање на ”Плодовима Рађевине” одвија само током једног дана они, заправо, трају током целе године, напомиње Стефановић.

Младен Стефановић

– Да би данас овде изложили плодове свога рада, сви ови излагачи вредно су радили целе године. Ова манифестација превазишла је одавно оквире Рађевине па имамо излагаче из Војводине, Мачванског и Колубарског округа, централне Србије и из Републике Српске. Задовољни смо, време није успело да омете излагаче да буду данас са нама. Број учесника се повећао у односу на прошлу годину, што, верујемо, показује да смо добри домаћини и да се људи увек одазову, а сваке године долазе и нови излагачи. Ово је једна од последњих овогодишњих манифестација у Србији, а свакако затвара нашу туристичку годину па нам новембар и децембар остају да сагледамо наш рад, донесемо закључке и проценимо шта би следеће године ваљало поправити. Трудимо се да сваке године додамо нешто ново и чини ми се да овај простор постаје мали да прими све и већ смо почели да размишљамо о пребацивању и на другу обалу Богоштице, да се ширимо тамо где је то могуће. Надамо се да ће следеће године број излагача порасти, што ће нам бити додатна обавеза да оправдамо стечени статус добрих домаћина – рекао је Стефановић.

На другу страну Богоштице већ су прешли кувари, неколико екипа спремало је гулаш тамо, а изнад њих, дуж шеталишта, сада већ традиционално, своје љубимце паркирали су власници легендарног ”фиће”. Њих тридесетак киша је само учинила још атрактивнијим, а да узму део славе, не баш успешно, покушали су и власници неколико ”застава”. Пажњу је привукао маслинасти, некада војни, џип на којем је писало ЈНА 1970, аустријских таблица, али су највише батерија телефонима, ипак, потрошиле ”фиће”.

Преко импровизованог моста лако се долазило на главно поприште ”гулаш битке”, а тамо се котлићу посветио и Драган Лазаревић, члан екипе ПЗП ”Дуваниште”. Први део тима већ је увелико припремао гулаш чекајући да дођу и остали па да их укупно буде осамнаестак.

– Мало се дружимо овде и то је најбитније данас. Овде сам другу годину заредом, а идем свуда. Био сам и у Коцељеви и пре две недеље у Прњавору где сам добио прву награду. На првом учешћу у Коцељеви сам био победник међу 250 кандидата – каже Лазаревић.

Сваки кувар има своју тајну, напомиње, а тајне се не откирвају. Ипак, за портал ЛН био је спреман да подели неке савете.

– За гулаш су најбитнији месо, лук и шаргарепа. Што више тога ставе, неће погрешити, са тим се не може у спремању гулаша промашити. Нормално, ако се ставља дивљач, мора се увече ставити, неко само у црни и бели лук, а ја и у млеко. У нашем данашњем гулашу су срнетина и јунетина и мало дивље свиње, да дода укус. Стављам само природне зачине. Неко сада додаје и оне инстант кесице за гулаш, даје то леп укус, али није то то, ми само домаће. Увек стављам само домаћи црни лук, не онај из продавнице. У наш гулаш иду само састојци који су проверени – наглашава вешти кувар.

Док се чека гулаш ред је нешто грицкати, а шта је боље од чварака? За штандом регистрованог пољопривредног домаћинства Голубовић на питања купаца и радозналаца одговара Гордана Голубовић, а спремна је да прича и за медије.

Гордана Голубовић

– Већ смо били овде, али сам ја први пут на ”Плодовима Рађевине”. Имамо дуван и шодер чварке, сланину, пршуту, пршуту од кичме, кулен у цреву, месо од бута, ребра… све од Ваљева, а од Ваљева ништа лепше. На Фестивалу дуван чварака – ”Чваркијади” у Ваљеву освојили смо прво место дуван чварцима. Посетиоце највише привлаче сланина и шодер чварци, али и кобасице и кулен. То највише продајемо, али све воле – каже насмејана Гордана.

Иначе, сланина се могла купити за 1.600 и 1.400 динара, а ”бела” за 1.200. Шодер чварци били су 1.600, а дуван округлих 2.000 динара.

Уз насецкане производе из домаћинства Голубовића сасвим би се лепо уклопили производи породице Тадић из Доње Буковице. Млади Александар за штандом представља богату понуду димљених, полутврдих сирева.

Александар Тадић

– Све правимо од крављег млека, а додајемо 20 врста зачина па тако нудимо сир са белим луком и першуном, туцаном паприком, сусамом, маслинама, брусницом, сувим грожђем, сувим шљивама, мирођијом, вргањима, аронијом… а најновији сир је са дуван чварцима. Најпопуларнији су они који садрже бели лук, без обзира на то да ли ће бити са першуном, сремушем или босиљком. Код куће радимо мама, тата, сестра и ја и све на традиционалан начин – ”смедеревац” у кухињи. Имамо наше краве, а наши су и ораси, бели лук и све друго што може тако да знамо шта је унутра и шта нудимо. Једино пистаће морамо да купујемо, као и аронију и суву шљиву, али од проверених људи који их узгајају – објашњава Тадић.

Додаје и да ова врста сирева најбоље иде уз предјело и све врсте вина, у зависности од зачина који се користи у сиру. Поред манисфестација производе пласирају и у неколико београдских ресторана, али и у Аранђеловцу, а има их и у неким продавницама главног града Србије. Сир су правили и Александрови баба и деда, али су Тадићи сада понуду осавременили. Килограм сира стаје 1.400 динара, а паковања су од око четири стотине грама.

Кад је решено питање меса, чварака и сира, ред је да се пређе на салату. Љиљана Граовац из Глушаца донела је у Крупањ све што прави, а тезга показује да је неуморна. Ту су ајвар, љуте паприке, купус, шарена салата, слатка и ликери.

Љиљана Граовац

– Има свега, а све су наши домаћи производи. Први пут сам била прошле године и ево ме поново, али су ове године цене мало ”јаче” због суше, а почетком године је било кишно па није паприку било лако одгајити. Ипак, купци највише траже ајвар и печене паприке, а све иде. Иначе, има за сваки џеп понешто, шарена салата је 400 динара, слатко је 700, ликери 1.200, ајвар око хиљаду, 1.200 веће тегле паприка… – каже Љиљана.

Ликер се може наћи и на штанду породичног пчелињака ”Мунић” из Ваљева. Међутим, увек има неко међутим, ако се не пожури, не може баш сваки. Ликер ”љубавни напитак” није лако наћи, свега има, а од њега само једна флаша. На питање за шта је добар Јасенка Мунић одговара осмехом па објашњава како се прави.

– У пролеће се ставе мед и лозовача, а онда се само додаје воће редом којим стиже од јагода и шумских јагодица све до шипурака и одстоји целу годину па се процеди. То је леп напитак – каже.

Јасенка Мунић

С обзиром на то да брзо нестаје, мора јој се веровати на реч. Оно чега има, а што купце такође привлачи, јесу првенствено мед, све врсте, и производи од меда, попут оних са семеном коприве или са поленом, добрих за јачање имунитета, као и ”енергетска бомба” са више врста сувог воћа. Да не буде све слатко ту је и зимница, од ајвара преко краставчиће до туршије, а Јасенка додаје да је њен ајвар заузео друго место на ваљевском такмичењу ”Изађи ми на теглу”. Оно што није било добро ове године јесте то што је била неповољна за пчеларе и мед, а Мунићи имају 150 кошница. Поврх свега, откупљивачи су, каже, још и ”скинули” цене.

Предраг Васиљевић

На ”Плодовима Рађевине” свој су штанд имали и малишани из установе ”Наша радост”, а био је припремљен и програм за децу коју су забављали кловнови. Са друге стране улице било је постављено ”рађевско село”, али ту је дечју забаву покварила киша. Није сметала Предрагу Васиљевићу из Костајника да буде насмејан, његова је бундева била најтежа 42,7 килограма, а каже да остале нису такве у његовом домаћинстцу, али да верује да ће догодине бити боље.

Осмех су могли имати и награђени такмичари у кувању гулаша – ”Тулари” су заузели треће место, вицешампиони био је тим ”Јово – Бранковина”, а ”смедеревац”, као главна награда, припао је екипи ”Дусић мала” из Матијевца. Предраг Поповић, вођа тима, каже да су већ побеђивали на кулинарским такмичењима.

”Дусић мала”

– Имамо тајне, како да не? Стављамо дивљач и јунетину и само наше, домаће зачине – паприка, со, бибер, рузмарин… – каже Поповић.

А шта ће бити са ”смедеревцeм”?

– Поделићемо га – расположен је био главни кувар шампиона.

Н. Т.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ФУТСАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Убедљива победа шампиона

ЛН НА АУТО-ПУТУ ОД ШАПЦА ДО РУМЕ – Уживање од 23 километра

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )