НАШИ СМО – Јесен
Одбројали смо последње сате лета и са новим надама чекамо следеће, очекујући да ће бити још лепше, богатије, садржајније, мирније. Јутрос је у десет до девет почела јесен, некима најлепше годишње доба због шаренила боја, пријатнијих дневних температура, нових познанстава у школи или на факултету. Неки, пак, јесен повезују са старошћу, пролазношу времена, гашењем зеленила и доласком сувих листова чији је век завршен и који падају на земљу.
Септембар многима није драг баш због тога што се у њему смењују почеци и крајеви. Деца се радују новој школској години, студенти се напето усељавају у изнајмљене станове и траже место у домовима, неки завршавају школовање и почињу авантуру око запослења, а многи од овог месеца крећу у припрему за долазеће зимске дане, кишу, снег, мразеве и минусе. Јесен је вечна инспирација уметника, сликара, песника и музичара. Рекло би се да најлепша сликарска платна или песме настану баш описујући ово годишње доба. Јесен у мени царује, јесен стиже, дуњо моја, јесен у кожи, долази ми јесен, у крзну долази ми јесен, јесен у мом сокаку… Има тога колико хоћеш што буди носталгију, указује на проток живота и присећа на прошлост, али, свакако, буди емоцију и слика без четкице и боја.
Можда је зато ово прави тренутак да прелистамо успомене лета на измаку, да се сетимо места и људи с којима смо се дружили, резимирамо шта смо ново доживели, научили, какво смо добро дело учинили. Реално, гледајући телевизију, много тога лепог човек брзо заборави а, уместо позитивних, негативне мисли га опседају стварајући бојазан од новог дана. Већини је досадило пребројавање новаца у новчанику преосталог до плате, пребројавање дана до те исте плате, сабирање рачуна за најнужније потрепштине, колики је рачун за струју, гас, бензин, регистрацију аутомобила и тако даље. Колико нам сваке јесени недостаје за комплетну потрошачку корпу, мало зимнице, и барем нешто обуће која неће пропуштати воду када се окиша.
Тачно је да нема тог човека који не каже – само да не буде горе, али има и оних који прихватају тврдње с малих екрана да нам је тренутно баш добро. Има их, али, чини се, више, онако, по радној обавези, да се не замерају послодавцу, да не кажем власти. Зато се, можда, треба мало одвојити од шарених екрана, друштвених мрежа и страница на којима се, најчешће, излива жуч, незадовољство и противљење. Неинформисаност некада може добро да дође ради мира у души јер, у супротном, површна информисаност је нешто што вам само може донети разјареност, мржњу према свему и свачему, учинити вас смешним, а неретко и глупим. Медијски наслови на интернету, па и у штампи, често су танак лед за брзоплете, оне који не читају даље од наслова. Такви прво звекну коментар, што негативнији јер се, ваљда, тако доказују памет и храброст, а тек потом, ако им неко укаже на то, прочитају садржај информације до краја и схвате да су “проклизали”. Ово време се може искористити за разгледање фотографија с летовања, путовања, весеља, брисање непотребних и “мутних”, за освежавање сећања на лепо.
Нова јесен носи своје слике и треба се трудити да их буде што више веселих. Није лако, али ни песимизам никоме не доноси добро. Нову јесен дочекујем с упалом мишића од цепања дрва за зиму, али ми ни то не пада тешко јер сам сличан проблем имао и после првих сати пливања у мору током кратког годишњег одмора. Кратко али слатко. То је стваран свет око мене. Црно-бели свет.
Све моје јесени су тужне…
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
