КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ ЛОЗНИЦЕ: ЗАВРШЕН 90. ВУКОВ САБОР – Без језика нема ни народа
Завршна свечаност јубиларног 90. Вуковог сабора одржана је данас на отвореној позорници у Тршићу. После ‘‘Химне Вуку’‘ Стевана Ст. Мокрањца, коју је извео хор лозничке Основне музичке школе ’’Вук Караџић’’, на Саборишту, у родном селу реформатора српског језика и писма Вука Стефановића Караџића, поздравну реч упутио је Видоје Петровић, градоначелник Лознице, који је казао да је ’’велики данас дан за Тршић, Лозницу, Србију и свеколики српски народ ма где се он налазио’’.
Како је рекао, када једна манифестација траје 90 година и сваке године окупља све генерације кроз своје програме, то значи да је разлог њеног постојања нешто без чега један народ не би имао свој интегритет.
– Ево, већ 90 година се у Тршићу српски народ окупља да слави, чува и негује своје писмо, свој језик. Данас је Вуков сабор догађај који кроз важне годишњице спаја нашу традицију, културу, уметност, науку и просвету са дигиталном ером. Стефан Немања, родоначелник владарске династије Немањића, говорио је – ’’…Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу? Зато је боље изгубити све битке и ратове него изгубити језик. После изгубљене битке и изгубљених ратова остаје народ. После изгубљеног језика нема народа. Нестао је језик, нестао је народ… ’’. Српски народ сачувао је свој језик, своје песме, културу и обичаје, свој идентитет и вековна огњишта – казао је поред осталог Петровић.
Он је подсетио да академик Луис Хавет међу светска савршенства попут Леонардове Мона Лизе, слике анђела у Ремској катедрали, или Богородичине цркве у Паризу, сврстава и српску азбуку јер је у њој сваки глас добио своје слово као ни у једном језику на свету. На крају је цитирао Душка Радовића –’’Волите српски језик свакога дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас’’.
Овогодишњи беседник био је патријарх српски Порфирије који је на почетку обраћања рекао да је размишљао о теми свог обраћања и она му се указала када је улазио у Саборни храм у Београду, у порти где се налазе гробови Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића. Из начина на који се о њима до данас најчешће писало могло се закључити, и бивало је закључивано, да су животи обојице ових великана протицали у различитим, често турбулентним односима са црквом. Да је у таквом сагледавању живота и рада Вука и Доситеја потпуна истина зар онда не би било чудно да су они, од свих могућих почивалишта у српској престоници, сахрањени баш на овом месту, казао је патријарх.
Навео је и да су будућност српске културе, црквеног и друштвеног живота, у крајној линији онога што ми данас добрим делом јесмо, у 18. веку усмерили су и пре свих обликовали српски школовани калуђери. Већина Срба школована у иностранству отварала је школе или у њима предавала, а већи и значајнији део тих школа отваран је са благословом и под окриљем српске Цркве, рекао је. Према његовим речима, и данас се на удару оних сила које настоје да га ’’промене и извитопере, да му пресеку доток животодавних сокова и да га обезличе’’, налази српски језик, ’’језик Вука и Доситеја, Светог Саве и краља Милутина, дестопа Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, Андрића и Црњанског, темељ и колевка, садржај и простор, храм и дом нашег националног идентитета’’.
– Промена језика за циљ има промену човека који га говори, који на њему мисли и пише, пева и плаче. Који је тим истим језиком формиран и којим он формира друге. Ова насилна промена има изглед филолошког, али је она у ствари антрополошки феномен. Насиље над језиком које гледамо и коме се супротстављамо данас тек је увод у насиље над човеком. Уколико пристанемо на укидање слободе у развоју и спонтаности у процвату језика и исте заменимо одозго, тачније рећи, одоздо, наметнутим променама и правилима учинили смо први корак у укидању слободе сваког човека да буде оно што јесте и да се развија у правцу у коме жели да иде. Са запрепашћењем гледамо како политички комесари језичке револуције шире своју нову веру, свој новоговор привидне коректности и лажне равноправности, настојећи да живи језик Вука и Доситеја сабију или растегну у прокрустовске постеље својих идеолошких и политичких циљева. Наду улива то да ова настојања не пролазе без отпора и да се на све стране наше земље подижу гласови у одбрану језика као једног од основних људских права. Та права данас, као и увек до сада, заједно са институцијама од националног значаја, бројним факултетима и институтима брани и браниће Црква – поручио је патријарх у беседи.
На отвореној позорници затим је програм ‘’Венац игра у славу Вука’’ извео ансамбл народних игара и песама Косова и Метохије ‘’Венац’’ из Грачанице.
Иначе, завршној свечаности присуствовале су бројне званице, а међу њима су били министарка културе Маја Гојковић, изасланица председника Србије Александра Вучића, саветник председника за културу Дејан Савић, државни секретари у министарству одбране и просвете, представници Војске Србије, МУП-а, судства, тужилаштва, СПЦ, делегације градова из Србије, Републике Српске и Црне Горе и бројни други гости. Приликом најаве ко све присуствује завршном програму велики аплуз добила је Тамара Вучић, супруга председника Србије, која је дошла да у завичају присуствује завршници наше најстарије и најмасовније културне манифестације.
Први Вуков сабор одржан је 17. септембра 1933, и од тада се сваке године, осим 1941. и 1944, уочи Мале Госпојине у Тршићу окупљају поштоваоци Вуковог дела. Организатори 90. Вуковог сабора су Центар за културу “Вук Караџић” и Град Лозница, под покровитељством Министарства културе.
Т.М.С
ПРОЧИТАЈТЕ И…
САНАТОРИЈУМ У БАЊИ КОВИЉАЧИ – Портири уместо пацијената
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
