НАШИ СМО – Време
Многима од нас ће ово лето остати уписано у календару успомена као још једно варљиво, по метеоролошким променама, температури која преко ноћи са плус 40 спадне за двадесетак степени, по политичким дешавањима у земљи и свету, чини се да ни ово није могло без ратовања, катастрофа и трзавица различитих врста, спортским, што фудбалским, што кошаркашким, што на локалном нивоу, што на државном и тако даље. Помисли човек кад је лето овакво било, чему да се нада од јесени…
Ваљда зато, поготово ми нешто старији, често користимо крилатицу “добра стара времена”, изражавајући носталгију за прошлошћу, за неким прохујалим догађајима којих се и данас с радошћу присећамо, кад год нам је потребна терапија од реалног времена у којем смо сада. Треба бити искрен и признати да се и у тим старим временима можда и више и теже радило, да се мање имало него сада, али да је било више насмејаних лица око нас, лица која су се надала бољој будућности. Зато и не треба да чуди то што се често осврћемо или гледамо у ретровизор надајући се да ће нас нешто из те боље прошлости претећи и газити пут испред нас. Попустимо папучицу гаса, скоро да се зауставимо, али, како год, то што је иза нас увек остане иза и нема намеру да нас престигне. Вероватно зато што поштује прописе записане у неком правилнику живота.
У свим тим размишљањима немогуће је не сетити се речи покојног Милана Младеновића (ЕКВ) – Чудно како увек чекам да дође неко боље време, а увек ми стара времена фале.
Кад се, ето, дотакнемо музике, тек ту је време (или вријеме) честа тема о којој су многи певали. Прво на памет пада “Парни ваљак” и песма (па и цео албум под тим именом) – “Вријеме је на нашој страни”, потом њихов новији албум “Вријеме” и стихови из истоимене песме – Све се друго може купит’ само вријеме не може, вријеме, знаш да скупо ће наплатит’ своје старе дугове. Ма, продао бих душу, вјеруј ми да се вријеме може вратити, ал’ вријеме сваког превари смијеши се, па удари…
Како год, да смо и сами чаробњаци, време је једина ствар која се не може надгледати и контролисати, зауставити нити купити, оно је као програмирана ритам машина, увек има свој исти темпо и ту нема успоравања или убрзавања. Појединачно посматрано, време је другачије само по томе шта свако од нас у њему ради, како га троши и са ким проводи. Неки тврде да није ово лоше време, већ да смо лоши ми, а и Балашевић је једном приликом рекао – Нисам од оних наиваца који једва чекају неки будући дан и радује се рођендану и новим годинама, напротив, мени већ дуго смета што време пролази.
Рекло би се да је време посебна филозофија о којој се може стално мозгати, прерачунавати, туговати, радовати. Војници су мерили време до повратка кући и вољенима, из ратова или са редовних одслужења војног рока. Фудбалери, који су водили макар и са голом разлике, мерили су и мере време до последњег звука пиштаљке, породиље до сусрета са својим новорођенчетом, а колико је време могуће добро искористити, одлично знају тон-мајстори у радију, у секунд до краја песме може се спаковати џингл, убацити реклама или подићи микрофонски реглер на миксети за укључење водитеља уживо у програм…
Метеоропате тек знају какве им заврзламе доносе нагле промене времена, а породице чија деца у септембру полазе у школу већ увелико одбројавају време до првог школског звона, знајући какву финансијску, али и психофизичку спремност то захтева. Они који се баве политиком, заговарајући бољу будућност често подсећају на прошлост и време “пре њих”. И код њих, као и код обичних грађана, често се уплиће прошлост са будућношћу, али, некако увек доминира обећање да ће сутра бити боље, ако се не осврћемо превише на јуче. Онда када их неко пита зашто то боље већ није макар и делимично стигло, када је од датог обећања прошло и више од деценије, они се или љуте или кажу – мало је то времена за праве резултате, а и народ успорава, сећајући се “оних бивших”. Које време треба да прође па да више не користе прошлост за правдање спорог примицања лепшој будућности? То је питање на које се одговор не добија. Зато и не чуди што време трошимо маштајући о бољем сутра и сећајући се онога од јуче, тужни што смо се више пута уверили да и од горег има горе. Оптимистички крај овог текста може бити изречен у реченици легендарног Џона Ленона – Ако си уживао у потрошеном времену, онда то време није узалуд потрошено.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
