НА СЕОСКИМ ГРОБЉИМА – Кад кошење траве постане проблем
Споменици и прилазни путеви зарасли у траву, дивље депоније које употпуњују и крици врана - то је слика већине сеоских гробаља у Лозници. Тамо где људи имају вољу и договоре се, ситуација је сасвим другачија. Како рече један наш саговорник, све зависи од организованости и јединства људи у селу
Управљање, уређивање и одржавање гробља у Лозници и Бањи Ковиљачи обавља КЈП “Наш дом”, у осталим насељеним местима о његовом уређивању и одржавању старају се месне заједнице на чијим подручјима се налази. Њихова дужност је и да по истеку 40 дана од сахране са гробног места уклоне положене венце и сасушено цвеће – наводи се, између осталог, у Одлуци Скупштине града Лознице о уређивању, одржавању гробља и сахрањивању. Дакле, тако је “на папиру”, али у пракси, посебно када су у питању гробља о којима брину месне заједнице, тзв. месна или сеоска, старање о њима представља кост у грлу за челнике ових заједница.
На питање имате ли проблем око кошења траве на гробљу, Зоран Тешановић, председник Савета МЗ Јелав, одговара:
– То нам је рак-рана, борба велика, боримо се да не закорови, у осталим месним заједницама како сам видео, катастрофа је, туга над тугом. Немамо средстава па ја идем од куће до куће и скупљам прилог, шта ћу друго. Мештани треба да дају пет евра по гробном месту на годишњем нивоу а неко, ето, мора 365 дана да размишља о томе, да се не запусти, да се не укорови. Тако је годинама, свима сам се обраћао, никако да се реши то питање. Локална самоуправа нам даје гориво да платимо да се покоси, а ви се сналазите да нађете људе који ће да покосе и то не само гробље, већи и око дома културе, стазе – каже Тешановић.
Болна тачка
Милојко Трифуновић, председник Савета МЗ Лешница, каже да кошење траве представља болну тачку ове вароши. Покушавају да се посао одради на добровољној бази, али, каже, тешко иде.
Недавно је на иницијативу овдашњег Мото-клуба “Гонзалес” организовано чишћење и кошење лешничког гробља које се простире на површини од око четири хектара. То је, каже, огромна површина и сваке године око његовог кошења и уклањања дивље депоније муку муче. У акцији је учествовало двадесетак људи, све је било зарасло, и гробна места и прилази. Посао није завршен, требало би бар још два дана да се све доведе у ред.
Сређивања гробља, како нам је рекао Милојко, редовно се оглашавају путем плаката или друштвених мрежа, али је, нажалост, одзив увек слаб.
Сасвим другачија ситуација је у МЗ Клупци у којој већ четрдесет година овај посао одлично функционише. Како нам је рекао председник Савета ове месне заједнице Милета Митровић, кошење обавља гробар, али има и људи који желе да сами одржавају гробна места.
– Наш гробар овај посао обавља савесно, данас је тешко наћи људе који хоће да раде, МЗ му обезбеђује бензин, а новчану накнаду и осигурање добија преко јавних радова. Има људи који направе депонију, позовемо ЈКП “Наш дом” и они је уклоне. Одржавање гробаља је озбиљна комунална делатност и проблем увек може да се реши, мора и неко од грађана да се укључи, не може да буде идеално, али замислите шта би се десило да Клупци, који имају осам-девет хиљада становника, не одржавају гробна места? – напомиње он.
Како каже, количина горива која се добија од локалне самоуправе зависи од потреба, од 200 до 400 литара на годишњем нивоу.
Како се ко снађе
Бања Ковиљача је једно од места о чијем гробљу се брине ЈКП “Наш дом”, а пре тога некадашња Дирекција за управљање и развој. Иван Поповић, председник ове МЗ каже да у Бањи има неколико гробаља.
– О “великом гробљу” се брине “Наш дом”, таксе се редовно наплаћују, а постоје два сеоска, једно је на Гучевском путу, једно иза Ромске мале. Такође, има и Крчевинско у насељу Крчевине, али то је старо гробље и ту се ретко ко сахрањује. Оно је најзапуштеније и до њега нема ни асфалтираног пута – истиче Поповић.
Члан Градског већа задужен за месне заједнице Марко Јовановић каже да све зависи од степена организованости, односа који су чланови савета направили са мештанима.
– Савети МЗ у финансијском плану могу да предвиде средства за гориво и организују се тако да пронађу човека у селу или направе акцију за одржавање гробља. Људи се сналазе на различите начине, иду од куће до куће и скупљају прилог, а на другој страни нису сви савети агилни. Питање је и колико су мештани заинтересовани, рецимо, неки само хоће да одржавају своје, а неће да учествују у сређивању прилазног пута. То је врло комплексно и незахвално за председника МЗ. Ми смо ту да помогнемо логистички, ради се на проширењу гробља, зоне одношења смећа, доносе се планска документа за проширење гробаља – закључује Јовановић.
Логистичка подршка јесте важна, али да ли је и довољна за решавање овог великог проблема? Чини се да није и све док локална самоуправа значајније не притекне у помоћ, месна гробља представљају, углавном, ругло села, али и огледало његових мештана и односа према ”вечним кућама” .
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ФК ВИДОЈЕВИЦА – Одиграна меморијална утакмица
ПРЕМА ПОСЛЕДЊЕМ ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА – Највише самачких домаћинстaва
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
