НАШИ СМО – Путешествије

Ако вас ових дана пут нанесе ка Београду, очекујте неочекивано – посебно ако нисте добро информисани пре пута па појма немате да су се десиле велике промене. Можда сте чули, али вас то није посебно интересовало па нисте ни обратили пажњу на неке тамо гласине, овог пута истините, болно истините. Проблем је тим већи ако припадате возачима којима, када возе ноћу, пажња попусти па уместо за Београд, тачније аеродром, скрену траком за Шид и тек када дођу до границе са Хрватском, схвате да су промашили (мада им је успут нешто ипак, било сумњиво). “Диван” осећај посебно када знате да сте пропустили и лет.

Елем, сада је дан, упутили сте се ка румској раскрсници кад тамо, нема скретања ка ауто-путу, (нема путоказа за Београд) чека вас кружни ток, скретање у правцу Новог Сада. Пратите друге аутомобиле и случајно приметите скретање ка ауто-путу, у том правцу скренете само ви (нико други), пут локални дотрајали, пун ударних рупа, презнојавате се, температура висока а у ауту још виша пошто не можете да укључите климу јер се мотор прегрејава па да не би прокључао он, боље ви да кључате. Возите, возите, нема ни живе душе, кад поред пута ресторанчић, испред њега хвала богу, жив човек, јесте мало весео пошто је свадба у току. На питање да ли овај пут води до ауто-пута, весело одговара: “Ма, само пичи, прати знакове и пут је ту.” Тако и урадите (мада бисте се радије придружили весељу и попили хладно пиво) и добро је што сте га послушали, после двадесетак минута на ауто-путу сте, можете да одахнете.

У повратку још горе, сазнате да сте у доласку могли да скренете код Платичева и да скратите пут, укључите навигацију на мобилном телефону и она вас докрајчи. Равнодушан женски глас вам каже “на 200-300 метара скрените десно” – а тамо паркиралиште. Наравно, идете право, станете, женски глас каже “скрените југоисточно”. Где је југоисточно? Да сте знали, поново бисте прочешљали лекције из географије. Добро је да знате где је лево и десно, право и назад а стране света мало теже. Пратите регистрације аутомобила који пролазе поред вас, БГ, РУ, СМ, нигде ЛО или ША. На кружном току каже “скрените на трећи излаз”, бројите и изађете на трећи следећи ауто са регистарском ознаком ЛО који се ниоткуда створио испред вас, возите и схватите да сте погрешили – није трећи већ други излаз. Кренули сте према Руми уместо ка Шапцу а очигледно и овај испред вас се збунио, лакше вам је јер нисте једини мада сте љути на њега. Ништа, пичите даље што рече онај “чоек”. Рума леп градић, (никад нисте били тамо, сада јесте), врућина, али преживеће се. Скрећете у правцу Сремске Митровице, локални пут, није као сафари, али личи на то. Рупе на путу, ширина тек толика да се возила једва мимоиђу, мора мало да се застане да не бисте остали без ретровизора. Пут личи на онај према Текеришу када идете од Лешнице, па преко Доњег Добрића, Јадранске Лешнице, Каменице, Јошеве, Милине, Трбосиља. Катастрофа на појединим деоницама. Лепа природа, али ко ту да живи кад је пут такав. Не можете да се отмете утиску да су овде људи заборављени, али се сетите и неких улица у центру или близу центра Лознице које су у истом таквом стању. За утеху, они су бар близу града, а ови… А стално се говори о томе да се млади врате на село да живе. Где?

Али да се вратимо путу за Београд и натраг. Дакле, прави се пут Рума – Шабац – Лозница, као и ауто-пут према Новом Саду и то је дивно. Али није дивно и нимало није пријатно што су у таквим ванредним ситуацијама, возачи препуштени на милост и немилост навигацији, личној сналажљивости у природи и простору. Па зар је, побогу, проблем поставити знакове најпре, где да скренете у Платичеву, а затим знакове који показују правац ка ауто-путу (или Београду). Зар је то тако велики проблем и трошак у овој земљи Србији. Били сте млади истраживач, али вам ни то на овом путешествију по лозничким, шабачким, сремско-митровачким, богатићким друмовима није помогло.

Када коначно видите да сте изашли на пут који познајете и да сте ускоро код куће, осетите велико олакшање, тај осећај се не може речима описати. Пожелите да вам се то више никада не деси а да тако и буде, треба планирати. Најпре, ако морате на пут, купите добар ауто, без бојазни да ће се прегрејати, не гледајте где је ближе већ где је боље да не уништите возило, живце, здравље и остало. Ако је то прескупо, нађите некога да вас “воза” – на то “возање” смо ионако сви навикли. Уосталом, сви путеви воде ка нечему – рече један мудрац, али, очигледно, до оног правог треба мало више времена, посебно када немате “путоказе”.

Верица Мићић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Кад ће пауза?

НАШИ СМО – Цареви

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (1)
  • comment-avatar
    dijana 1 year

    Bravo ,briljirate kao i uvek!

  • Disqus (0 )