НА МАЈЧИНОМ ИМАЊУ – Саградио рај за себе и породицу

Свако ко крене асфалтом уз речицу Будимлију ка све популарнијем шумском водопаду “Скакавац”, наићи ће на крају тог пута на рачвање са високо подигнутим крстом и, са десне стране, на двориште са три вајата, великом травнатом косином и засадима ароније. На имању своје мајке, Иван Антонић је ту пре 17 година почео да ствара, како каже, “мали рај”, за себе и своју породицу.

– Ето, још мало па пунолетство како сам се дао у уређење наслеђеног мајчиног имања које је пре тога било запуштено и бескорисно. Сем корова, овде није било ничега, а, гледај сада, милина погледати. Не кажем то само ја, већ и сви они који овуда пролазе, шетају по природи или иду до “Скакавца” – поносно започиње причу наш домаћин, одмах нудећи чашицу домаће ракије или сока.

Од 2006. године овде проводи слободно време, уређује сваки педаљ плаца поред речице по којој заселак месне заједнице Трбушница и носи име. Поносно истиче да су му у свему подршка деца, али и први комшија Драгољуб Марковић, грађевински предузимач, с којим је урадио највећи део послова.

– И пре ми је тињала идеја да овде саградим нешто попут задужбине у знак сећања на мајку Верославу, моју Веру. Нешто у старинском стилу. Онда сам прво покосио траву и уклонио коров, нашао стари вајат који сам мало средио и поставио, а крај улазних врата исписао “Верин конак”. Тако је све почело. Затим сам купио други, па трећи вајат а циљ ми је да их имам пет јер толико имам и деце. Жеља ми је да сваком од њих обезбедим барем по вајат кад већ нисам могао да саградим куће. Како расту, да имају где да се окупљају за празнике или каква славља. Да се ту друже с пријатељима, некад преспавају или само дођу ради одмора и боравка у природи уз жубор Будимлије. Иначе, први вајат сам купио у Јадранској Лешници, други је стигао из Јаребица, а трећи из околине Брезјака – детаљан је наш саговорник.

Најстарији син му је рођен 1990. године, на Никољдан, а најмлађи близанци, ћерка и син су 2005. годиште. Крајем јула прославиће пунолетство, а њиховом тати би, како каже, било пуно срце када би то учинили овде, међу вајатима, на свом имању. Уредио је он и околину, прилаз дворишту, направио мали водопад, поставио капију кроз коју му често улазе пријатељи, али и рекреативци, заљубљеници природе који у Будимлију долазе због чистог ваздуха. Поред вајата, скупио је и много старих предмета које данас није лако наћи, поготово у употребљивом стању.

– То људи запусте а ја, кад их узмем у своје руке, враћам им живот. Уредим их и поправим шта треба. Неке старе предмете сам проналазио по околним селима а са комшијом Драгољубом сређујем раскрсницу на којој се некада налазила воденица “Гучевка”. Снабдевала је овај крај кукурузним брашном и жеља ми је била да саградимо нову на истом месту. Међутим, данас су људи “тешки” и није се лако договорити око тога па смо само на том месту подигли крст и сад довршавамо камену подзиду. Воденица је временом оронула, срушила се, а народ остарио и омладина се разишла. Мени и комшији то је на видику и нисмо могли да гледамо тај крш и коров. Планирамо да крст освештамо у овој години – објашњава Антонић.

На ову причу надовезује следећу, да су прошле зиме радили у Требињу и да је од комшије том приликом на поклон добио гусле, које обожава. Сад намерава да научи и да их користи.

– У Требињу смо упознали гусларску групу “Бијела гора” и они су нам обећали да ће, када све овде приведемо крају, доћи у својим ношњама и приредити концерт. Ми ћемо их дочекати у нашим српским ношњама. О том дану и будан сањам – искрен је наш домаћин, који се после доста рада у Русији и Немачкој сада скрасио у завичају.

С. Пајић            

ПРОЧИТАЈТЕ И…

МАТВЕЈ МАРТИНКЕВИЧ, ФУДБАЛЕР ЛОЗНИЦЕ – Ништа не сме да угрози циљ

ЦОКИН – ПРЕДРАГ КОСТАДИНОВИЋ – Човек са сто заната

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу