У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА – Монодрама о Милошу Великом
У читаоници Библиотеке Вуковог завичаја синоћ је гостовао београдски глумац Александар Дунић, који је извео монодраму „Милош Велики – књаз српски“, насталу по тексту Милована Витезовића у режији Милана Руса. У нешто више од 45 минута, Дунић је представио лик српског кнеза, његов живот од почетка до краја, доказавши да му жанр историјске монодраме прија и да се у њему одлично сналази. За портал ЛН испричао је какву је сарадњу имао са Витезовићем нагласивши да је смрт писца доживео као велики лични губитак и жал што смо остали без тако једног великог интелектуалца и мудрог човека.
– Монодрама је настала у продукцији Српског позоришта из Будимпеште, које, иначе, финансира Владa Мађарске јер је та држава заинтересована да се представља српска култура и да се представе настале у Будимпешти играју у матици, широм Србије. Текст је написао Милован Витезовић и то је његова основна вредност, а моје је било само да га не изневерим, да то што боље одглумим и публици пренесем нешто од Милошевог карактера и његове луцидне личности, која је била занимљива и која је утицала на српску историју и политички живот током пола века. Зато и не чуди што је Милош проглашен за најзначајнијег владара 19. века. Он је био слојевита личност, човек који је израстао из народа и можда понео оно најбоље што у српком народу има, био је велики родољуб, лудо храбар, умео је да се носи с недаћама, био је спој ратника и домаћина, човек који је имао изузетно јак државотворни ген и који је својом упорношћу успео да створи српску државу – рекао је Дунић.
Још је додао да му је било велико задовољство и част када му је Витезовић понудио да игра Милоша Обреновића, а подсетио је и на то да је пре пет година у Лозници играо једног другог јунака којег је такође предтставио Витезовић кроз монодраму „Мудри јуначни војвода Јанко Катић“.
– То рачунам и као комплимент јер је Милован био задовољан како сам то урадио, а после ми понудио да тумачим много већу историјску личност. Када је прошле године преминуо, мени је то тешко пало зато што се са њим тај жанр историјске монодраме у значајној мери и гаси. Није то једноставно написати. Мора човек да воли те јунаке, а потребан је и велики рад и копање по архивама, боравак у библиотекама. Милован ми је причао да је радећи на серији „Вук Караџић“ провео осам месеци у Бечу скупљајући историјску грађу из наших извора. Посебан таленат је потребан да се сви ти историјски подаци претворе у један нови живот на сцени. Публика лепо прихвата представу и ја је изводим с времена на време, пре пар дана сам био у Горњем Милановцу а чекају ме наступи у неколико школа у Аранђеловцу. Моја идеја је да обиђем све општине где су одигравани бојеви Првог и Другог српског устанка, да деци кажем шта су праве људске вредности, шта значе реч, част, поштење и да је карактер јако битан у људском понашању. Кроз Милоша говорим о нашим људима од којих има шта да се учи и да смо ми само следбеници тога – рекао је гост градске библиотеке с којим су после представе пожелели да се фотографишу бројни Лозничани из публике.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ…
ЗА ПРОДУЖЕНИ ВИКЕНД У ЛОЗНИЦИ – Четири фестивалска дана
У ВУКОВОМ ДОМУ КУЛТУРЕ – Изложба слика Марије Ристановић
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
