КЊИГА „ХРВАТИМА С ЉУБАВЉУ“ – Одбрана и чување истине

У Галерији „Мина Караџић“, синоћ је представљена књига „Хрватима с љубављу“ издавачке куће „Васкрсење“, чији аутори су Александра Нинковић Ташић и Бранислав Станковић. Реч је о књизи која је већ својим називом изазвала велику пажњу не само у Србији већ и у региону, а, како је речено на представљању Лозничанима, између њених корица записано је сведочанство да су Никола Тесла, Руђер Бошковић, Иван Гундулић и Иво Андрић били и осећали се као Срби, што су и сами у одређеним приликама истицали. То је поткрепљено и бројним документима које су аутори две године брижливо прикупљали и сада су први пут угледали светло дана. У име домаћина, Центра за културу „Вук Караџић“, госте из Београда и Шапца поздравио је историчар Горан Вилић, управник Музеја Јадра, а почетак сусрета обележен је наступам гуслара Милутина Ђуричића, који је отпевао песму „Стари Вујадин“.

– Нисмо случајно скуп започели гуслама јер су оне спона између наше традиције и Николе Тесле, српског великана који је и један од главних ликова у књизи. Песма „Стари Вујадин“ је Теслу 1916. године у Њујорку посебно дирнула, када ју је чуо у извођењу гуслара Перуна Перуновића који је боравио у Америци због лечења после рањавања у гучевској бици. Њихов сусрет је трајао сат времена а, у пола песме, Тесли су кренуле сузе и он је тада река – Гусле су најјача сила која осваја душу Србинову. Његово име је најчешће и злоупотребљавано у хрватској јавности и политичким и културним круговима, а књига „Хрватима с љубављу“, пре свега, брани српску културну баштину од преотимања неких њених вредности од хрватског јавног мнења – рекао је Вилић.

Александра Нинковић Ташић је подсетила на неке детаље из живота славних научника указујући и на њихова осећања која су неговали према Србији, традицији и обичајима, као и према својим мајкама.

– Када су Пупину у Америци јавили да му се мајка у дубокој старости упокојила, он је рекао – Знате ли ви, отишла је светитељка. Он је своју маму волео изнад свега иако је била далеко. Тесла је своју неписмену мајку волео изнад свега и није тачно што говори интернер. Он је стигао пред смрт своје мајке, да је види и пре него што је заувек отишла, а жена која је чувала гледала је Николу како плаче и дозива је иако је она у несвести, чула је његов глас, отворила очи последњи пут и рекла му – Стигао си, синко мајчин. Затим умире. Зато истина мора да се каже, а ми се књигом боримо за њу – поручила је.

Ово је њена десета књига и трећа коју је заједнички потписала са Станковићем, такође аутором бројних докумантарних изложби и књига.

– Драго мије што се наш труд крунише на овако посећеној књижевној вечери у Лозници јер то што радима не доживљавамо као обично писање и представљање написане књиге, већ као озбиљну мисао која недостаје нашем народу и која треба да се врати на „фабричко подешавање“. Ова књига је писана хладне главе, чистог срца и мирне савести, без трунке острашћености. Ми се можемо срести и живети у љубави једино ако се та љубав темељи на истини. Не дајем пет пара на политичку коректност и мишљење јавног мнења ако су они у супротности са истином. Одузимање или покушаји да се одузме део српске културне баштине од хрватске културне, научне и друштвене јавности није појава од јуче. То траје више од 150 година али овог пута нас је посебно испровоцирало то што је „Вечерњи лист“ у Загребу покренуо пре пар година велики пројекат „Хрвати који су мијењали свет“, а који је данас, уз подршку државе и Хрватске академије знаности и уметности, прерастао у комплет књига „Хрватски великани“. Међу њима су се нашли Тесла, Андрић, Бошковић, Џиво Гундулић, Алекса Шантић, Владан Десница и неки други, али ми смо се у нашој књизи определили за четворицу да их одбранимо. Да их одбранимо тако што ћемо скупити бројна докуманта у којима они сами сведоче ко су и шта су, верујући да на такав начин најбоље можемо да дамо одговор на „преузимање“ наше културне баштине – рекао је Станковић истичући да су у књизи документа уз која за сваки постоји податак одакле је преузет и да то није нешто што су измислили „уцвељени Српчићи зато што им неко узима нешто што им не припада“.

Како је речено, тужно је то што овим послом аутори морају уопште и да се баве, али су истакли и речи Гетеа да – Све док се лаж говори и понавља, истина се такође мора понављати да би је потрла.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И …

U MUZEJU JADRA – Izložba o arhitekti i slikaru

KIKANOVIĆ PROMENIO PLAN – Umesto Jerusalima, trči do Sofije

Preuzmite besplatnu aplikaciju LN za iOS uređaje na App Store ili besplatnu aplikaciju LN za android uređaje na Google Play prodavnici!

Pratite nas i na fejsbukuinstagramu i jutjubu

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )