Шта бих све волео да су ми рекли пре поласка на факултет?

У свакој новој генерацији бруцоша откривају се слични, често и исти проблеми, о којима се или нисмо довољно информисали или једноставно нисмо били спремни за њих. Као савет другима и причу о бруцошком искуству, причали смо са студентима из Београда. Међу онима који су одговорили било је студената са Универзитета у Београду (Филозофски, Филолошки, Правни, Фармацеутски, Учитељски, Грађевински и Факултет политичких наука) и са Универзитета Метрополитан. Имена студената који су учествовали у истраживању остају анонимна.

Сврха студирања, логично, јесте више образовање у некој посебној области, али постоје ствари које нас школа, а ни факултет нису научили. Како се то плаћају рачуни? Како се изнајмљује стан? Колика је то нормална кирија? А превоз? Колико је он? Је л’ ми треба нешто додатног материјала? Је л’ се он плаћа? Је л’ постоји тај материјал на факултету?

На ове теме одговарају студенти на основу сопствених примера и искустава, првих проблема и начина на које су их превазишли. Пре свега ,,Шта је то што би волели да су чули пре поласка на факултет?“

– Што се тиче факултета, волела бих да сам знала раније које ми све опције за будућност имамо, односно посао којим бих могла да се бавим, да нам је лепше објашњен цео ток студирања, а не једно коло где из године у годину само пазиш на то да даш што више испита да кроз образовање ништа не научиш, већ да чекаш од испитног рока до рока да САМО прођу.

– Да ћу ићи на факултет на коме су и професори и студенти незаинтересовани за своје постојеће или будуће професије.

– Предлажем онима који се селе из родитељског дома због школовања да, ипак, не окрећу главу када наступе кулинарски савети. Верујте ми – требаће вам. Такође, водите рачуна о томе шта радити када испадне осигурач у зависности од врсте прикључка, како и где се плаћају рачуни, како се отпушавају одводи, мењају сијалице, како се сортира веш за прање и укључује машина, која средства су за који сегмент чишћења…

Набавите контакте људи којима можете да се обратите када нешто од овога крене по злу. Будите толерантни према цимерима и цимеркама и искомуницирајте сваку своју потребу и жељу. Лепо изаберите са ким ћете живети. Важно је да вас та особа разуме, а морате разумети и ви њу. Што је најважније – не паничите. Одрастање је лепо. Имате привилегију што ћете сазрети брже од оних који ће се касније одвојити од родитеља – тако резонујте ситуацију.

– Боља организација, времена и рада, иако није нужно проблем радити на томе и у току семестра, верујем да би ми доста олакшало у многим ситуацијама.

На Универзитету у Београду има тридесет и један факултет, који похађају хиљаде студената на основним, мастер и докторским студијама. Бројни су они који свој живот у Београду започињу студирањем. Какви су проблеми студената који нису из престонице? Како њима изгледа нов живот? Како живе и где?

– Као студент на самофинансирању у првој години, први проблем је био место становања, тражење стана, договори око кирије, како се плаћају рачуни јер до тада тих брига није било, спремање хране и све остале дневне ситуације за које си од тог дана морао сам да водиш рачуна.

– Превоз је један од главних проблема са којиме се сусрећем. Морао сам да почнем да радим како бих могао да плаћам своју месечну карту, која постаје све скупља. Такође, ако вам се факултет налази у центру града, ко мој, предавања су дословно неподношљива јер је без отворених прозора загушљиво, а са отвореним прозорима се професори надглашавају са буком Београда.

– Први проблем са којим смо се суочили сви ми који нисмо из Београда јесу абнормално високе цене изнајмљивања станова и њихово непрестано скакање. Цене изнајмљивања станова ни на који начин нису правно регулисане, што је било наглашено на ”Дијалогу младих са премијерком”, те је било која особа која нема луксуз поседовања стана у Београду, а поготово студенти и студенткиње, имала сталне главобоље тим поводом. Такође, места у студентским домовима има двоструко мање у односу на број студената и студенткиња. То су све егзистенцијална питања која представљају кључне проблеме некога ко се одваја од родитеља због школовања.

– Схватиш колико немаш појма о животу тек када се одселиш од родитеља и тада ти преостаје да се снађеш или да се предаш. Не чека те кувана супа на столу, и када машина поплави купатило – то неће средити мама и тата. Већ ти. Ипак, у томе је и чар. Лепо је умети да изнесеш ту одговорност и свест да је свака твоја одлука твој избор, који може донети потенцијалне последице. У реду је и погрешити у том процесу јер је свака промена тешка и изазовна. Треба само у свему пронаћи лекцију и применити је убудуће.

– Ужасан распоред бусева, велики временски размак између предавања – једно ујутру у 9, једно поподне у 16 часова, а због бусева не можеш да одеш, па да се вратиш и онда изгубиш цео дан.

Осим ових тема, које су студенти изнели као важне и као теме које утичу на њих са егзистенцијалне стране, постоје и проблеми на факултетима које не очекујемо увек, а финансијске су природе. Такав је проблем скакања цене школарине на факултетима, као и тражење разног додатног материјала за који вас често не припреме и за који нисте спремни, попут додатних књига, или материјала за макете, цртеже, или неке друге радове.

Пример тога нашли смо у разговору са студентима Архитектонског факултета, који су више од две недеље блокирали факултет због подизања школарине на 300.000 динара. Наиме, студенти нам наводе да су им за факултет потребни добри компјутери који могу да подрже програме помоћу којих прате наставу. Логично би било да су им ти програми обезбеђени. Према изјавама студената од отприлике шест потребних, обезбеђен је један програм. Као студенти архитектуре, њихов практичан рад огледа се у цртежима и макетама, које такође коштају.

Један од присутних студената изјавио је да је само за јануарски испитни рок, издвојио скоро две стотине евра за додатни материјал.

Студенти приватних факултета, наводе да треба обратити пажњу на цену студија које плаћате. Цене на сајту умеју да се не поклапају са правим ценама.

Многа од ових питања звуче страшно и изазивају логичан страх будућим студентима, на саму помисао шта их све чека. Без бриге, није то толико тешко, ни страшно. Уз мало више рада, много живаца и концентрације, све се да превазићи.

Реља Јарковачки

Фото: Теодора Илић

“Пројекат се реализује у оквиру Програма малих медијских грантова који финансира Амбасада САД а администрира Медиа и Реформ Центар Ниш. Ставови, мишљења и закључци изнесени у пројекту нужно не изражавају ставове МРЦН и Амбасаде САД већ искључиво аутора.“

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ХАРДЕНДУРО – ”Гучевски изазов”, осми пут

РУКОМЕТ (Ж): ПРВА ЛИГА „ЗАПАД“ – Победа Лознице града у дербију

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу