НАШИ СМО – Верност
“Пас напао дете”, “Пси изуједали жену”, “На смрт изуједали човека”… само су неки од наслова којима се “ките” насловне стране таблоида. Вест се објави сензационалистички без покушаја да се продре у срж проблема: зашто су пси на улици, откуд их у тако великом броју, зашто нападају, шта друштво чини да искорени ту појаву? И тако годинама, деценијама. Неки од уједених грађана дебело наплате надокнаду из градске касе, иако се, не тако ретко, дешава да у средини у којој живе добро знају да их је напао њихов или пас за који се зна ко му је власник, али, “Да се не завадимо са комшијом, боље рећи да је напала луталица, а и пре ћемо добити паре”. Пре пар година откривена је група која је више пута костима од чељусти пса “плагирала” ујед и на тај начин добијала надокнаду штете од тзв. уједа.
Неки се и са свим тим спрдају, емитују се спотови на друштвеним мрежама – да ли сте за кастрацију пса, а на то се одговара да је то узалудан посао, већ да им треба вадити зубе јер “неће он мене да ј… већ да ме уједе”. И то је као смешно.
Познаваоци и љубитељи паса стално упозоравају да је главни кривац појаве паса луталица – ЧОВЕК. Да нема несавесних људи који пса узму из помодарства а не из љубави, не би било ни паса на улицама. Управо због тог помодарства људи купе пса, не припреме се, не створе услове неопходне за живот кућног љубимца, не знају његове потребе и када схвате да је све то много компликовано за њих, избаце невину животињу на милост и немилост улице. Као да је у питању ствар, а не живо биће које осећа, воли и пати као и човек.
Пас је човеку одувек био највернији пријатељ, али човек псу није. Па ако хоћете некога да увредите, кажете да лаже као пас, цвили као пас… Пас не лаже, а цвили само када је угрожен и то, најчешће, од стране човека.
Све зависи од васпитања, како васпитавате децу тако васпитавате и кућног љубимца. Од тога зависи да ли ће бити агресиван или питом, непослушан или послушан, захтеван или скроман. Хоћете чувара куће или пса са којим ћете се играти и размењивати љубав, пуштати га да слободно трчкара по дворишту (ако га имате) или га везати ланцем за стуб или затворити у тзв.бокс који није ништа друго до затвор. Па како би вама било у затвору? На одгоју паса се зарађује, то је постао уносан бизнис, бирају се расе које се најбоље продају и да ли се налазе на врху лествице по потражњи у што више земаља.
О корисности пса показао је и недавни земљотрес у Турској где су у први план избили пси трагачи, један је и настрадао. Међу јунацима који су спасавали животе људи био је и наш Зиги, белгијски овчар, малиноа. По повратку, отишао је у заслужену пензију. Зиги је имао среће, али многи други пси немају такву судбину, буду одбачени од свог власника, једноставно им досади па га избаце напоље, или ако се разболи, па неће да се бакћу са тим. А на улици их чекају мрзитељи који им секу шапе, забијају ексере у главу, вешају их, бацају петарде на њих… Друштвене мреже су пуне снимака напуштених болесних животиња од чијих призора се срце слама код оних који “срце” имају.
Послушајте, ако нисте до сада, песму “Псето” за коју је текст написао Бора Ђорђевић, а изводи је “Генерација 5”, можда ћете другачије посматрати згажене псе поред пута.
Иначе, теолози кажу да сви пси иду у рај а за човека се никад не зна.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
НАШИ СМО – Не окрећи други образ
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
