ПРВА КЊИГА ДР МИЛОРАДА ВУЧИЋЕВИЋА – Груди постале тесне за успомене
Библиотека Вуковог завичаја приредила је синоћ представљање прве књиге познатог лозничког гинеколога др Милорада Вучићевића. Реч је о збирци кратких прича под називом „Трећи глас и друге приче“, од којих је једанаест аутор већ објављивао у престижним књижевним часописима, а само је једна нова и први пут пред читаоцима управо у овој књизи.
У име домаћина, директорка библиотеке Мирјана Пејак је изразила задовољство што је установа у прилици да представља рад локалних стваралаца и што је аутор изабрао баш Лозницу за своје прво предствљање.
– Увек инсистирамо на томе да публику подсетимо на наше ауторе и представимо све оно што је ново. Није први пут у српској књижевности да имамо људе који су врхунски лекари али и врхунски писци, а доктор Вучићевић управо овом збирком прича које се читају лако и брзо то и потврђује – рекла је она.
О књизи су говорили књижевници и књижевни критичари Љубомир Ћорилић и Мирослав Радовановић, а делове прича читале су чланице омладинске сцене Позоришта КУД „Караџић“ уз гитарску пратњу дуа „Буцо и Јовица“. Ћорилић је указао на то да Вучићевић својом првом књигом улази у књижевност Јадра, међу лекаре-писце, његове колеге из болнице попут Ненада Зеца, Зорке Тошић или Марије Лазаревић.
– Овом књигом Вучићевић се обзнањује јавности као вешт приказивач варошке средине, доказујући да и у њима увек има оних који желе и успевају да се „издвоје из гомиле“, правећи „ни из чега нешто“ – што живот у малој вароши чини подношљивијим. Аутор препознаје те људе и унапређује их у ликове својих приповедака. При том се служи сећањем на дечачке, гимназијске и студентске дане са сумњом да „успомене из детињства“, можда, „не заслужују да буду записане“ – рекао је Ћорилић.
И Радовановић је анализирајући садржај Вучићевићеве збирке изразио задовољство што је од самог почетка био упознат са њеним настајањем, али и што су све те приче изашле пред читалачку публику.
– Миша Лорд, како већина пријатеља ословљава доктора Вучићевића, остварен је као лекар, у својој области досегао је највеће висине и остаће записан златним словима на простору Подриња и Републике Српске као неко ко је унапредио здравство на овим просторима и оставио неизбрисив траг у медицини. Између бога и човека стоји жена као најузвишеније биће које постоји зато што дарује живот и доктор је управо бавећи се својим послом, мајчинством и рађањем, на свет дочекао више од 4.000 деце и тако остварио величанствену мисију која је мало коме пошла за руком. Поред те димензије постоји и она друга, интелектуална и сензибилна природа која је дала себи за право да нам каже нешто о себи, свом животу и свету у коме постоји. Тако је настала ова збирка приповедака – рекао је Радовановић.
Не скривајући емоције и задовољство што је пред суграђане изнео приче које је дуго чувао у себи, аутор је за ЛН рекао да су оне написане у његовим „озбиљним годинама“ и настале као „функција и продужетак његове љубави према писању и књижевности“.
– Ту љубав сам добио као благодет од господа бога. Та љубав је божји дар који сам дуго носио у себи, у грудима. После много година та моја љубав се умножавала а груди су ми у једном тренутку постале тесне и морао сам то да пустим да изађе из мене, да добије форму, оствари се на неки начин и почео сам да пишем. Тада сам осетио мирис успомена, звукове из детињства, дозивање мајке из дворишта када сам закаснио, све је то било као инспирација за настанак мојих прича – рекао је.
Како је објаснио, почео је од тога када је био дете, па пубертетлија, све до периода адолесценције. Писао је за своју душу све док није скупио храбрости и неким пријатељима дао да то прочитају.
– Некима су се приче допале, други су били незаинтересовани, неки су обећавали да ће прочитати, ако им дам да их носе кући. А онда у једном врелом дану, у недељу, када су све ролетне у граду биле спуштене, улице проређене, све радње затворене, сео сам у један кафић и позвао на кафу пријатеља, доказаног књижевника и познатог у песничким круговима. Дао сам му једну од мојих прича да прочита, он их је са дужном пажњом погледао, пажљиво прочитао и онда ме погледао и рекао – Ово што ти пишеш није за фиоку. Причу сам послао у еминентни књижевни часопс „Бдење“, прошла је кроз сито уредничког одбора и била објављена. Следећа је објављена у „Истоку“, па у „Трагу“, онда још неколико, тако да су све приче из књиге већ објављиване, осим једне, Нисам је ни слао јер сам је чувао за књигу која је део мога ЈА. Да није ове књиге, моје ЈА не би било потпуно – казао нам је аутор.
Др Вучићевић је рођен у Земуну, у породици инжењера и због очевих радних ангажмана основну школу је похађао у Србији, Хрватској и БиХ, а гимназију завршио у Лозници. Медицински факултет и специјализацију из гинекологије и акушерства завршио је на Универзитету у Београду. До пензионисања био је запослен у Општој болници у Лозници, где је био шеф Гинеколошког одељења.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ОВЕ ГОДИНЕ У БУЏЕТУ ГРАДА – Рекордан износ за месне заједнице
У ОШ ”ЈОВАН ЦВИЈИЋ” У ЛОЗНИЦИ – Кад се ђаци сложе
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу