ГОРЊА СИПУЉА – Село које нестаје

ГОРЊА СИПУЉА – Село које нестаје

Школа у Горњој Сипуљи данас има само два ђака, а када они од петог разреда наставе даље у Текеришу, биће угашена јер у њу неће имати ко да иде. Село богато природом има слабу перспективу јер је становника све мање а лош пут их, како истичу, додатно удаљава од нормалног живота

Продавница, место окупљања

Више од пола века живота “прегуслах”, а тек недавно први пут одох у Горњу Сипуљу. Село на рубу лозничке територије, окупано фебруарским сунцем, као усред маја, само без озеленелих грана, оставља у први мах утисак места с нетакнутом природом и људима који живе без брига какве градска врева носи у саобраћају, на шалтерима, испред банака или у супермаркетима.

Горња Сипуља се налази с десне стране главног друма који спаја Завлаку и Текериш, а даље води ка Шапцу и Мачви. За оног ко је био у Горњој Бадањи, лакша одредница је – преко пута ње, под обронцима Влашића и надомак историјског Цера. Ово је једно од оних села до којег се не стиже асфалтом, већ лошим путем, излоканим од киша, трактора и других возила па се треба припремити на каљав друм и рупе испуњене водом. Да зима још није на крају, указују и уз пут поређане чекије припремљене за продају или ложење. Овде се шпорет не гаси ни лети, кажу мештани, јер се добра погача, домаће пиле или пита не могу замислити без загрејане рерне у “смедеревцу”.

Од асфалтног, завлачко-текеришког пута треба превалити барем три километра до првих кућа, уз пут се снаћи на пар рачвања и одабрати правац до центра. Ни центар није претерано насељен, тек једна дуга зграда с великом надстрешницом, друга у којој је локална продавница и просторија за откуп млека, стари чардак, мало изнад њих основна школа и кућа за послужитеље, а двадесетак метара даље сокаком, обележеним таблом с натписом Улица Скендерија још једна кућа и гаража. Поглед преко школе даље брдом отвара видик на још пар кућа и то је то.

И школа и кућа поред ње су подигнуте после ослобођења, средином четрдесетих прошлог века. Стара школа, у којој су запослена два послужитеља и три просветна радника (учитељица, наставница енглеског и вероучитељ), данас је издвојено одељење текеришке осмољетке “Степа Степановић” и има само два ђака Да, дупло мање него 2015. школске године. Управо тај податак довољно говори како се у селу живи сада и каква му је будућност. Од силне питомине и лепе природе се не може живети, прича Миодраг Јовановић, председник Савета месне заједнице, а, због недостатка младих, за две године школа ће бити затворена јер у њу неће имати ко да иде.

Анастасија и Алекса једини ђаци

– Младих је све мање, па тако и дечје граје. У ову школу сам ишао почетком шездесетих и тада је било 120 ђака, радила су четири учитеља, за њих обезбеђена два стана, а сада имамо само два ђака, близанце породице Николић. Када они заврше четврти разред и крену у Текериш, овде више неће бити ни ђака ни школе – јада се Јовановић и додаје да је током седамдесетих село имало 1.400 становника, а сада тек стотинак.

Једино двоје ђака, Анастасија и Алекса од куће до школе имају око километар и по, али то им је најмањи проблем. Њиховим родитељима, Љубици и Жељку најтужније је то што немају ниједног друга у разреду.

– Учитељица им је и другар и све. Срећу се још са наставницом енглеског језика и вероучитељем, а на одмору су сами. Када дођу кући, такође су окренути једно другом, као и у школи. Наша старија ћерка Анђела је пети разред и иде у Текериш, аутобусом путује тамо и назад. Два пута дневно пролази путем који је у грозном стању, а са њом још двоје деце из нашег села. И у њеном разреду је само петоро ђака. Лош пут нас додатно удаљава од нормалног живота и цивилизације – прича Љубица.

Тужна је што њихови близанци немају анегдота или доживљаја из школе, а већ се брине како ће бити када пређу у текеришку школу. Сусрет с прометним путем и новим окружењем је нови изазов. Због безбедности, са надлежнима су се договорили да аутобус вози децу до школе и да их ту купи за назад, како би избегли ризик од возила којих је много више него у њиховом селу. Љубица поносно каже да су њени близанци добри ђаци, васпитана и скромна деца, али да је недостатак младих у селу наговештај његовог сигурног одумирања. Љубичиних и Жељкових вршњака је тек неколико, али неки већ планирају да се селе. И Николићи имају кућу у Јевремовцу, али су остали. Није им лоше, кажу, само да је бољи пут.

Миодраг Јовановић

Село изумире

Јовановић каже да зна да је слично у многим селима Србије, али да, ипак, треба нешто предузети.

– Шта да радимо, тако је како је. Локалној и државној власти поручујем да спасавају село јер оно изумире. Док је села и сељака, Србија ће бити јака, сељаци су кроз историју изнели све ратове, десетак километара одавде је Цер и сви знамо како је та битка протекла. У селу је само једно дете које има пет-шест година, али због њега сигурно неће задржати школу, а и од родитеља сам чуо да не намеравују да остану. Ми постојимо, село постоји, али заједно нестајемо – поручује Јовановић.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

СА ИГОРОМ, ВРШЊАКОМ ЛОЗНИЧКИХ НОВОСТИ – Сања да вози формулу један

НАДЕЖДА НАДА ЛУКИЋ ИЗ РУЊАНА – Обележила сто први рођендан

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (4)
  • comment-avatar
    Gost 12 months

    I lokalnu, a i državnu vlast baš briga za vas, moj mede. Ako si nešto naučio u prethodnih 50 godina, trebalo je to da naučiš.

  • comment-avatar
    Srb 12 months

    Ništa čudno. Radnik komunalac u BG koji skupolja lišće ili 2-3 puta godišnje pokosi travu u nekom parku od 2-3 ara, ima veću godišnju platu od seljaka koji celu godinu obrađuje 3-4 hektara SVOJE njive. Ko je lud da ostane na selu?

  • comment-avatar

    Ovo je tužna priča za selo Gornju Sipulju.Ali, takođe I sa drugim selima GornjegJadra.Zasto se ova naša vlast e uputi da obilazi ta sela, da iz urade vodovod, struju,asfalt i da ljudiimaju budućnost.

    • comment-avatar
      Живан 12 months

      Ко ће да рађа децу?
      Асфалт, кабловска, или?
      Да се отвори рудник Лозница, Крупањ, Завлака, Драгињац, Лешница, Мали Зворник и села око би се утростручила.
      Али ми хоћемо грин средину-ви хоћете.
      Ето а и радити 40-50 ари малине и да се живи година.
      Што би бивши рекао ,, мало морген”.
      У мом по крви селу никог. Јаребице Радивојевићи.
      Толико.

  • Disqus (0 )