О „30 СРПСКИХ ЗАШТО“ – Књига као лекција о култури сећања

Драган Милошевић из Београда, представио је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја своју нову књигу „30 српских зашто“. Реч је о аутору који је већ познат лозничкој читалачкој публици по претходним књигама „Народни будилник“, „Хероине Србије – Вековник“ и „Споменар вечним српским пријатељима“, које је такође представљао у Лозници. За нову књигу каже да представља својеврсну „лекцију за неговање културе захвалности“ и његове покушаје да одговори на деценијска питања из наше прошлости, садашњег доба и будућности.

Поред редовних посетилаца књижевних вечери с посебном пажњом причу о садржају књиге слушали су ученици Средње економске школе заједно са својим професором историје Ђорђем Вукмировићем, док је домаћин вечери била Мирјана Пејак, директорка библиотеке. Она је подсетила да је централна тема у прве три Милошевићеве књиге био заборав којег је сам аутор квалификовао као феномен и „наш највећи национални грех“ и да је на основу писања у те три књиге, закључио да је заборав изразито велики.

– Припадамо народу који је имао веома богату историју, који је дао невероватне ствари у интересу одбране, заштите, прогреса европских цивилизационих вредности, али смо и народ који је знао да заборавља, поготово своје узоре, њихове поруке и њихова важна дела. Није кривица само у нама и зато често знам да кажем јер сам у то сигуран, да смо због фалсификовања историјие и врло израженог заборава претрпели више штета и пораза у својој историји него од свих ратова које смо до сада водили. Због тога је култура сећања врло значајна врлина која се негује и подстиче у свим цивилизованим земљама. Ова књига је наставак мог личног настојања да дам допринос како би у Србији коначно култура сећања почела да надвлађује некултуру заборава и нукултуру незахвалности – рекао је за ЛН гост библиотеке.

Књига почиње, како је истакао, из више разлога темом о потпуно заборављеном и запостављеном археолошком налазишту у Винчи – метрополи праисторијске културе, а наставља се питањима зашто Србија не озваничи своју средњовековну државност, зашто су мошти краља Милутина вековима ван Србије, зашто Дубровник и Цавтат нису више српске приморске лепотице, зашто је заборављен биолошки рат централних сила против Србије 1914-1915. године, зашто се Дан примирја не прославља у Србији као Дан победе, све до последњег зашто не сме бити одрицања ни педља од Косова и Метохије? Како каже Милошевић, сам је побројао сва питања и на њих дао своје одговоре, поткрепљене чињеницама и историсјким подацима.

– Живимо у времену интензивних покушаја систематских прекрајања историје и када многи, поготово западни центри моћи, настоје да промене идентитетску основу наше културне баштине. Због тога у овим годинама сада култура сећања није више значајна само као темељ националног идентитета и као средство за долажење до истине, култура сећања нам је сада потребнија више него икада да из најпозитивнијих ствари које су се догађале у прошлости, а које су до јуче биле склоњене испод тепиха, извучемо најпозитивније вредности, најрационалније закључке и на бази тих позитивних ствари да утемељујемо и обнављамо наше друштво и државу, како не бисмо понављали историјске грешке и како бисмо градили извеснију садашњост и пројектовали извеснију будућност за младе и генерације које долазе – поручио је аутор.

Он је навео да се у Хрватској одавно у уџбеницима пише да су Тесла, Миланковић, чак и Владан Десница, њихови „повијесни знанственици“, да се на Косову и Метохији, нашој јужној покрајини, такозваној косовској држави, штампају уџбеници под окриљем и уз сазнање ЕУ у којима се 1.500 објеката Српске православне цркве, 2.000 наших српских топонима, 90 наших тврђава или 14 двораца све више угуравају у њихове уџбенике као наследство древне албанске нације.

– У мојој књизи ја сам дешифровао од почетка када су Арнаути, како су их Турци називали, или Шиптари како они себе називају, или Арбанаси како су их у Европи називали, дошли на ове просторе јер у њиховим уџбеницима се данас и Милош Обилић и кнез Лазар већ представљају као албански јунаци. Пише се да је Косовски бој 1389. године био сукоб између османске и „еуропске војске“ у којима они су били војници, чак и команданти. Зашто се не објасни истина, зашто се у нашим уџбеницима не пише да је Скендер-бег био Србин са три брата, пет сестара, мајка му је била од Бранковића, отац Иван последње године живота провео на Хиландару са једним од браће Скендер-бегових, да је био Ђурађ Браниловић, писао ћирилицом, био војсковођа? Зашто се у нашим књигама и часописима не одговори на те лажи – пита Милошевић и на њих даје своје детаљне одговоре у новој књизи

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАСЕДАО ГРАДСКИ ШТАБ – Три моста на Јадру и два на притокама

ФИЛМСКИ КАРАВАН ПАНТЕЛИЋА – Добривоје и Добрила – добро овог народа

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу