ГОДИШЊИЦА НАТО АГРЕСИЈЕ – Бомбардовање je најављено 1992. године
Поводом годишњице од почетка НАТО агресије на СР Југославију 1999. године у Музеју Јадра данас је одржана конференција за медије. На догађаје од пре 24 године подсетили су Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, Горан Вилић, управник Музеја Јадра, Милан Југовић, члан Градског већа, и у име СУБНОР-а Милош Дејановић, пуковник у пензији.
– Као установа која негује културу сећања настојимо да овај датум обележавамо с циљем да се не заборави кроз шта смо пролазили 1999. године. Дужни смо да на данашњи дан о томе говоримо – рекла је директорка установе.
Горан Вилић се осврнуо на битне догађаје из тог периода истакавши да као њихови савременици морамо истрајати у настојањима да се историја не заборави.
– Тог 24. марта 1999. године са колегама сам се затекао баш у Музеју Јадра где смо око седам увече отворили ликовну изложбу. Почетак бомбардовања десио се 45 минута касније, а ми смо били у овим просторијама. На простору Лознице НАТО је једино бомбардовао Гучево када је погођен репетитор. Тадашњи директор Милинко Жугић, Драго Симић и ја смо отишли први тамо и видели шта је остало на погођеном месту – подсетио је и нагласио да је бомбардовање представљало завршну фазу рата на Косову и Метохији, који је почео 22. априла 1996. године (када су албански терористи извршили први већи синхронизовани напад у неколико места на киМ, прим. аут), а завршен кумановским војно-техничким споразумом 9. јуна 1999. између КФОР-а и представника Владе Савезне Републике Југославије.
Југовић је подсетио на агресију 19 најмоћнијих држава света на суверену државу, спроведену мимо свих међународних норми и права, без сагласности Савета безбедности УН.
Пуковник Дејановић је почетак агресије дочекао на радном месту, а сећања је поделио као припадник војске која се храбро одупрла непријатељу.
– Још од 1992. године војска је знала да ће тадашња Југославија бити нападнута из ваздуха. Нашим дипломатама је још 1991. амерички амбасадор донео папир и рекао да ће нам у догледно време узети Косово и да се томе не противимо јер ћемо бити бомбардовани. Државно и војно руководство је знало шта нам се спрема и имало је времена да се припрема. Нажалост, нисмо могли од Руса да купимо авионе и то нас је ослабило. Сматрам, на основу података које сам читао у књизи објављеној после бомбардовања, да је знатно више људи изгинуло него што се то данас говори. Помиње се око 2.400 жртава, 1.300 војника, а Политичка управа Генералштаба Војске СРЈ прикупила је све податке и објавила ту књигу у којој су фотографије свих изгинулих старешина и војника, око 2.400, и исто толико полицајаца и њихових старешина. Према томе, око пет хиљада мртвих је оставила НАТО агресија – рекао је пуковник уз поруку да никада не смемо заборавити шта нам је учињено и да се жртава морамо сећати.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
О „30 СРПСКИХ ЗАШТО“ – Књига као лекција о култури сећања
У ОШ ”ВУК КАРАЏИЋ” – Рамазанска вечера први пут
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
