У ПЕКАРИ “КОСТА” У ЛЕШНИЦИ – Бесплатно за оне који немају
Деценијама они који не могу да плате, бесплатно добијају производе пекаре "Коста". Ми настављамо са овом традицијом и препоручио бих свима који имају да не дозволе да људи гладују, неће то ни осетити, а онима који немају то много значи, каже Момчило Максимовић
Ретко ко данас може да се похвали да му је традиција везана за хуманост, а управо то се повезује са лешничком пекаром “Коста” у којој већ деценијама они који не могу да плате, бесплатно добијају њихове производе. Могу да бирају, да ли ће погачице, бурек или неко друго пециво или хлеб. Ко год дође гладан, одлази сит.
Ову лепу традицију започео је власник пекаре Коста Максимовић још када је почела са радом 1985. године, а наставили су његови синови Момчило и Предраг. Како нам каже Момчило, тада је то била једина пекара у Лешници, у међувремену је отворено још неколико али су све позатваране и сада је поново једина пекара у овом месту. У њу долазе не само Лешничани, већ и мештани околних места – Новог Села, Прњавора, чак и из Лознице у којој, такође, имају пекару у којој продају само пецива.
– Наш отац је све до краја живота давао онима који немају, није хтео да их остави да гладују. Сада их нема много као некада, али када дођу, ми им дамо да једу. Многи људи су запамтили тај гест када нису имали, а сада имају, сећају се, причају људи о томе, кад немаш, а неко ти да, то ти остане у сећању за цео живот. И ови млађи који су сада већ одрасли људи а долазили су код нас у време инфлације деведесетих, причају о томе – каже Момчило.
Питамо Момчила да ли је тешко бити пекар, каже да није баш лако пошто се ради, већином, ноћу, има нешто пецива да се ради и током дана, али већи део посла се обавља увече и углавном се све прода до 10-11 сати. Преко лета, посебно викендом, код пекаре “Коста” у ноћним и јутарњим сатима окупљају се млади, свраћају из ноћног провода да нешто презалогаје.
– Млади нису баш толико заинтересовани за овај посао, иако је занимљив и може да се заради, поготово од пецива, бурека и погачица, на хлебу је променљиво, некада, малтене, не зарадите ништа. Најбоље се продају бурек, погачице и пециво са виршлама и, наравно, хлеб, мада се и пице доста траже – прича нам Момчило.
Колика је радничка плата и да ли има наследника који ће наставити овај посао, питамо га. Каже да је солидна, све зависи од тога чиме се ко задовољава, креће се од 70.000 до 120.000 динара а у граду је и 150.000 динара.
– Бавићемо се овим послом докле будемо могли да радимо, видећемо, имам сина, он је добар ђак а да ли ће хтети да преузме посао, не могу да гарантујем. Ми настављамо са овом традицијом и препоручио бих свима који имају да не дозволе да људи гладују, неће то ни осетити, а онима који немају то много значи. Нека се руководе народном изреком да се добро добрим враћа – закључује Момчило.
В. М.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ДОБРИЛА ПАНТЕЛИЋ – Деценије дружења с камером
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
