ВРЕМЕ “ВИСКОЗЕ” – Кад су радници играли, свирали, сликали

Поред КУД “Караџић” јавила се потреба за сличним друштвом, које би окупљало такве људе који раде у Вискози”. Ситуација у земљи довела је 1994. до престанка рада друштва, што је тешко пало члановима, иначе изузетно активним током година 

Често се данас могу чути коментари, углавном старијих суграђана, како се некада у Лозници живело лепше, мирније, да се више дружило, путовало, али и имало времена за културни живот у граду којег је, највећим делом, хранила “Вискоза”, фабрика са, у неком периоду, чак једанаест хиљада радника. Поред КУД “Караџић”, које је било стециште надарених песника, сликара, глумаца, музичара и играча, јавила се потреба за сличним друштвом, које би окупљало такве људе који радни део времена проводе у “Вискози”. Од идеје до реализације није прошло много па је 1980. основано Радничко културно-уметничко друштво (РКУД) “Вискоза”, а ова прича је сећање на његове чланове и успешан рад до гашења средином деведесетих, које нам је испричао Драган Пуљезевић, дугогодишњи члан и руководилац фолклорног ансамбла.

– РКУД је основао синдикат “Вискозе”, на иницијативу Јордана Томића, тада председника синдиката, и Милана Ивановића, радника “Термоелектране” и познатог лозничког песника и афористичара. Томић је био први председник Скупштине друштва, а Ивановић председник РКУД-а – сећа се Пуљезевић

Он каже да се прво окупила једна група радника, који су некада играли у фолклорним ансамблима, а пробе су имали у просторијама садашње Службе месних заједница Лознице. Како се чланство повећавало, каже Пуљезевић, простор је постао мали па се после неколико месеци селе у салу “Вискозиног” хотела. После годину дана, 1981. званично је регистрован РКУД “Вискоза”, а синдикат је добио половину простора тадашње ОШ “Жика Поповић”, коју претвара у просторије друштва.

– Имали смо најбоље сређене просторије у западној Србији, можда и шире, свака секција је имала своју. Друштво се брзо омасовило и проширило на студенте и ученике основних и средњих школа, оснивају се дечји и припремни фолклорни ансамбли, музичка, песничка, драмска, гусларска, ликовна и фото-секција, као и енигматска и музичка за извођаче забавне, поп и рок музике. Први у тој секцији су били Бобе, Реља, Рика, Пипе, Ђоле, после познати под именом “Пријатељи”, а за њима су стизале младе снаге “Семафори”, “Покушај” и други. Они су деловали као забавни оркестар, али су и после наставили да свирају – прича саговорник.

Први уметнички руководилац и кореограф фолклорног ансамба био је Драган Катић, који је утемељио његов рад, а од 1984. на том месту је Пуљезевић где остаје десет година.

– Ситуација у земљи довела је 1994. до престанка рада друштва, што је тешко пало члановима, иначе изузетно активним током година. Фолклорни ансамбл је имао више од три стотине концерата, учествовао на смотрама фолклорног и музичког стваралаштва, такмичио се и ревијално наступао на фестивалима. Гостовали смо у Иванић Граду (Хрватска 1981), Љубовији (1982), Крушевцу (1983), забављали бригадире на омладинским радним акцијама у Лозници, Копру (Словенија 1985), Кладову (1986) и учествовали на свим значајнијим манифестацијама широм Југославије. У нашој и другим фабрикама смо играли и приређивали програме радницима за сваки државни празник, наступали на прославама Првог маја, Седмог јула у Белој Цркви и свим лозничким селима, али и на Вуковом сабору од 1985. до 1987. Имали смо турнеју у Француској (1984) и Немачкој (1987. и 1988) – каже он.

Први руководилац музичке секције био је Пера Трипковић, драмском је руководио и режирао позоришне представе (“Буба у уху”, “Јазавац пред судом” и друге) Александар Младеновић, док је гусларска секција имала и данас активне гусларе (Милутин Ђуричић, др Блажо Дошљак, Петар Остојић, Милорад Голијан, Милић Пантић и други), као чланове КУД “Караџић”. Песници су били веома активни, а поједини, попут Милана Ивановића, Стојана Степановића и Светомира Тешмановића, објавили су неколико књига.

Секција је била покретач манифестације “Вукови ластари”, која се и данас одржава у част Вуку Караџићу. Ликовна секције је основала и школу сликања а неки од њених чланова били су Сава Бабић, Живко Милосављевић и Јован Радишић. Они су после годину дана рада основали ликовну колонију на којој су учествовали сликари из Југославије и иностранства. Енигматска секција је била успешна и активна, а неки од чланова су своје укрштенице често објављивали у часописима, сећа се Пуљезевић.

– Фолклорна секција је почетком деведесетих организовала сваког петка у својим просторијама игранке. Онда су стигла лоша времена и све то нестало је као да никада није постојало. Остају успомене и сећања на једно прошло време – закључује Пуљезевић.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

БОЖИЋНИ ДЕФИЛЕ БАЈКЕРА – Моторима кроз Лозницу

”ЦРВЕНА ЈАБУКА” НА ”ЗИМСКОМ ФЕСТИВАЛУ” – Музиком се шири љубав

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу