НАСИЉЕ У ШКОЛАМА – Васпитање се носи из куће

Понашање детета је ствар кућног васпитања, како су васпитана у својој породици, тако ће се понашати и у школи. Њихово понашање, такође, како каже психолог Средње економске школе у Лозници Александра Гајић, зависи од ширег друштвеног контекста који промовише насиље као начин решавања проблема, има сијасет проблема у нашем друштву који директно воде ка томе да деца буду све насилнија.

– Мислим да због последње две године, када више нисмо ишли у школу него што јесмо, две или можда и више генерација имају помало искривљен однос према школи и према томе како треба да се понашају. Средња школа није обавезна и ми у крајњој линији можемо да искључимо ученика из школе, ако је направио велике прекршаје у односу на правила понашања, док у основној школи то не може. Ви тамо имате дете које је проблематично, а не можете ништа да учините и онда га шаљете у другу, трећу школу, а оно не мења понашање. Често имамо проблем сарадње са родитељима где они оправдавају понашање које није тако лако оправдати, оправдавају часове који нису за правдање, где ви видите да родитељ лаже. Наиме, постоји правило да, уколико ученик не долази три дана, изостанак може да оправда родитељ, за више изостанака мора да постоји оправдање лекара. Уместо у школи, деца заврше у кафићу, има пар кафића који су за нас убиствени, ако не знаш где ти је ученик, он је у једном од два оближња кафића – напомиње Гајићева.

Чим неко направи више изостанака, о томе се обавештавају психолог или педагог, одељенске старешине које су мало строже, одмах обавештавају родитеље. Неки родитељи сарађују, забрину се, имају ауторитет над дететом и примењују васпитне мере код куће, а неки се понашају тако што мисле да су професори за све одговорни, а да је њихово дете добро.

И оговарање је насиље

Најчешће се, како каже, почиње са оговарањем које спада у облик насиља. Почне с тим, што је неко од некога чуо нешто о некоме, па је он испричао не баш најтачнију верзију онога што је чуо, па је неко додао, а неко одузео, почињу мрко да се гледају по ходницима, па се случајно ћушну раменом. Следећа ставка је заказивање туче у, како је они зову “Шилеровој”, то је место које се налази иза зграде Шумског газдинства “Борања”. Школски полицајци су доста добро информисани о томе и углавном наиђу да спрече сукоб. Такође, дешавају се сукоби између ученика из различитих школа, наручује се да неко некога удари.

– Приметила сам да су све присутнији проблеми психичке природе, проблеми који се, чак, могу подвести под одређена душевна обољења. Имамо децу са анксиозним поремећајима, децу са нападима панике, због чега смо од почетка ове школске године седам-осам пута позивали Хитну помоћ. Међутим, питање је колико је тај напад панике аутентичан, а колико је одглумљен, рецимо, због неуспеха, страха од критике код куће. Има родитеља који се здушно боре с тим, али проблем је и што у целом округу има само један дечји психијатар у друштвеној установи који се налази у Шапцу. Примећујем, како време пролази, да деце са озбиљним психичким тегобама има све више, под утицајем друштвених мрежа које им дају неке болесне задатке, појаве се у школи с повредама нанетим жилетом или неким другим оштрим предметом – истиче Гајићева. 

Деца не признају ауторитете

На питање да ли у школи има насиља према професорима, Гајићева одговара да, на срећу, физичког насиља нема, али има вербалног у смислу ометања наставе на часовима. Међутим, питање је и да ли професори и у којој мери пријављују да трпе одређени вид насиља. С обзиром на то да ученици не смеју да буду избачени са часа зато што могу да заврше на улици где може нешто лоше да им се деси, и зато, када професори не могу да их дисциплинују, шаљу их код психолога или предагога који, како каже, нема чаробни штапић да промени децу јер је питање мотивације деце веома комплексно. Нема часа када неко дете не буде послато код њих.

– Бојим се да је професија просветних радника прилично деградирана, да онако како смо ми ценили па и волели своје професоре, тога сада нема. Залажем се за то да се поштовање на неки начин заслужи, али се плашим да деца апсолутно не поштују ауторитете, они су тинејџери у фази борбе са ауторитетима. Ако са друге стране немате некога ко је доследан, ако је уз то врло строг, онда ћете веома брзо имати родитеље који ће доћи да интервенишу и да кажу да је њихово дете учило цео викенд и да није добило одговарајућу оцену, на тај начин се аутоматски руши ауторитет професора. Нашим родитељима на памет није падало да дођу у школу и питају што је моје дете добило тројку на контролном, још код куће будемо кажњени – каже Гајићева.

Што се тиче деце и њиховог односа према средњој школи, Гајићева каже да понекад средњу школу доживљава као обданиште за велику децу, зато што родитељи желе да им деца после основне барем заврше средњу школу. Многа деца се упишу у школу зато што родитељи на томе инсистирају, упишу се на смер који нису желели, нису имали довољан број бодова за онај за који су били заинтересовани. Зато је то за њих губљење времена, немају мотивацију па је и њихов успех у школи лош.

О употреби мобилних телефона на часовима се, како каже, у школи доста разговарало, размишљало се да се они на часовима одлажу у посебне кутије са преградама, али се поставило питање како знати да је свако узео свој телефон а не туђи који је скупљи и кошта три професорске плате. Једна професорка је успела да се договори са ученицима и они стављају своје телефоне на катедру када је час, а на одмору их узимају, и то добро функционише. Одавно нису имали случај да неко од ученика снима професора на часу, иначе, ту би се реаговало одмах, најпре опомена па укор одељенског старешине, укор Одељенског већа, следи укор директора, укор Наставничког већа и искључење из школе.

Које је решење против насиља у школама?

 – Решење је да донесемо јасна правила која ће подржавати ауторитет школе и професора, која ћемо сви спроводити. Ми имамо документа, протоколе, правилнике, али је питање колико се они стварно спроводе. Имате догађаје које нисте очекивали, нисте спремни за њих, рецимо, неко дете које ни по чему није давало знаке да ће ескалирати и да ће доћи до неког сукоба, а дође – каже она.

Предвиђен је и друштвено користан рад који је у суштини добро замишљен, али у реалности слабо спроводљив. Приликом изрицања мере мора да се води рачуна о поштовању личности и интегритета детета тако да се своди на писање есеја на тему онога што су урадили, ако су били насилници добију тему вршњачко насиље и то се прочита пред одељењем, или ако су изостајали са часа или имају лош успех, направе пано па причају о томе. Једна од мера је и продужетак дежурства, редарства на три недеље, што деца никако не воле али се и те како примењује.

Једна пријава Школској управи

На питање да ли су агресивније девојчице или дечаци, одговара да нема неке разлике, али да девојчице знају да буду прилично опаке, посебно када је у питању вербално  насиље. Оне направе групу на друштвеној мрежи у којој њих пет оговарају шесту другарицу. Код дечака сукоб само одједном ескалира, шамарчином, песницом. У  школи, како каже, насиље није свакодневна појава, за ову годину била је само једна пријава Школској управи у Ваљеву, што значи да се ради о насиљу трећег, највишег нивоа. Под таквим насиљем се подразумева туча, психичко насиље јачег интензитета без обзира на то да ли је било у школи или ван ње. Дисциплинске мере махом се изричу због великог броја неоправданих изостанака, ређе због насилног понашања.

– Ја бих највише волела да ова школа буде безбедна, да сви буду срећни и задовољни, да са радошћу иду у школу, нема везе ако се добије јединица, неће због тога сунце спасти одозго – каже наша саговорница.

Мањак кадрова

– Говоримо о повећаном броју случајева насиља у школама, а оно што је, мислим, један од важних проблема јесте то да је број стручних сарадника психолога, педагога, дефектолога, логопеда, прилично мали и ми не можемо ни да стигнемо да се бавимо превенцијом онолико колико би требало. Скоро сам сазнала за податак да на нивоу целе Србије у свим основним и средњим школама ради свега шест логопеда и запрепастила сам се. Дакле, не можемо очекивати одговарајућу превенцију ако нас нема довољно, ако не можемо да стигнемо да обавимо и своје редовне обавезе – каже Гајићева.

Због једног одељења мање у овој школској години, у Економској школи је, како каже, аутоматски преполовљен број стручних сарадника. Да би се превентивно деловало на ученике,  месец и по јој је требало да одржи предавања на тему насиља, да се не нађу ни у случајевима да буду насилници, ни да трпе насиље, нити да буду пасивни посматрачи, већ коме, како и где треба да се пријави насиље, шта су санкције, шта су мере које школа предузима.

– На предавањима ретко имају питања, пажљиво саслушају, али се бојим да то не траје дуго, да свест о томе шта ће све школа предузети и шта предузима против онога ко је насилан не траје претерано дуго – истиче Гајићева.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У ОСНОВНОМ СУДУ ОДРЖАНА ТРИБИНА ”ИСКЉУЧИ НАСИЉЕ” – У фокусу заштита жртава

ЕТИЧКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА (2) – И шамар је насиље

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу