ЉУДИ, ТУ ОКО НАС – Везе са децом су нераскидиве

- Најдражи ми је дан Илиндан, тад ми је рођендан и сви се окупимо, нема гостију, само та моја деца која су се удала, оженила, они дођу овде као и моја кћерка и син и то ми је највећа радост. Тада са њима могу највише да попричам, када је слава, нема времена због гостију - каже седамдесетједногодишња Милена Аврамовић из Јадранске Лешнице која се хранитељством бави већ пола века

Дочекала нас је са осмехом на лицу који није скидала ниједног момента, осим када се растужила док је причала о времену које неумитно пролази због чега ће двоје деце о којима се сада брине једном кренути својим путем. Тај осмех и ведрина која из ње избија прво је што се запази када уђете у двориште седамдесетједногодишње Милене Аврамовић из Јадранске Лешнице, која се хранитељством бави још од 1972. године. Расла је у породици у којој је њена мајка била хранитељ и када се удала, било јој је сасвим природно да и она то постане.

– Имала сам много деце, не знам им ни броја, пуно те деце се удало, оженило па се сада узајамно посећујемо, ми њима идемо на славе и они долазе код нас. Била сам и ургентни хранитељ, дођу тако код мене, донесу бебу и ја се бринем о њој десет, петнаест, месец дана, и ако бих сада морала да радим са малим бебама, чини ми се, опет бих све знала – почиње причу Милена.

Поред своје биолошке деце, сина и кћерке, својевремено је усвојила девојчицу којој је, како каже, можда посветила и више пажње него кћерки коју је родила. Имала је годину дана када је дошла у њен живот и остала све док се није удала. Није дала нико други да је усвоји, поступак је био дуг и исцрпљујући, али се све добро завршило. И сада се редовно посећују, кад год треба нешто да се помогне, за славу, рођендане… Каже да јој буде жао јер зна да она никога нема осим ње и њеног мужа.

– Сва су та деца са мном и око мене. Мени је пуно срце, саживело се то, знаш како је. Најдражи ми је дан Илиндан, тад ми је рођендан и сви се окупимо, нема гостију само та моја деца која су се удала, оженила, они дођу овде и моја кћерка и син и то ми је највећа радост. Тада са њима могу највише да попричам, када је слава, нема времена због гостију – каже Милена.

Каже да не може свако да буде хранитељ и да материјални моменат њој не представља мотив. Проблеми којих има као и у свакој другој породици, решавају се на леп начин, мора да се води рачуна како поступити у извесним ситуацијама.

– Некад мораш мало и да подвикнеш. Мало је теже са старијом децом, тешко је то када се она одвоје од родитеља, али није било неких великих проблема. Из једне породице ми је дошло четворо деце, из друге двоје. Долазе са породичним проблемима, али ја са њима све полако, данас – сутра и буде боље, учила сам их као своју децу. Мораш да им упутиш лепу реч, даш вољу за живот, да стекнеш поверење. Треба да схвате да их волим и да им желим све најбоље. Е, то не може свако. Човек мора имати живце, стрпљења, али на крају све буде боље – напомиње она.

Како каже, иако је са некима од њих било проблема, не можеш да их не волиш.

– Ја не дам на своју децу, нису они најгори, не могу они да буду за све криви, други их задиркују. Моја деца се никада нису разликовала од друге деце, увек су била лепо обучена, имала су као и друга деца да поједу и попију, да понекад и изађу у провод. Без њих нигде нисам ишла, ко не зове моју децу, не идемо ни ја ни муж – одсечно каже Милена. 

Тренутно на хранитељству има двоје деце, брата и сестру који су код ње дошли у старијем узрасту. Њена, како каже, садашња девојчица, положила је возачки на свој осамнаести рођендан, а и њен брат ће чим буде пунолетан. Новац за полагање су обезбедили она и муж.

– Тако ми сакупимо паре, одвајамо мало по мало и када дође полагање, не мислим о томе да ли има довољно. Она стално вози ауто, могла би да иде аутобусом, али зашто, кад имамо ауто. Мени је важно да је њима лепо. Деца су скромна, штедљива, имају свој новац, добри су ђаци. Дечак се бави спортом, тачније фудбалом и редовно иде на тренинге, а девојчица јој помаже у кућним пословима а планира и да студира. Ја кажем не знам шта ће кад оду, навикне се то – кроз сузе каже Милена и додаје, да и када деца оду, и даље ће бринути о њима. 

– Те везе се никад не прекидају и помагаћу свима њима док год сам жива и док могу.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЉУДИ – ТУ, ОКО НАС – Сваки посао је добар

ЉУДИ – ТУ, ОКО НАС – Мама је велика реч

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )