ЉУДИ – ТУ, ОКО НАС – Сваки посао је добар

Миодраг Поповић, радник КЈП “Наш дом”, прави је пример човека да неке “високе школе” не одређују и његову културу и спремност да помогне другима. Иза себе има шездесет четири године живота и више од шездесет пута дату крв због чега је недавно добио захвалницу Црвеног крста Србије

– Сваки посао је добар, само га треба савесно и поштено обављати – каже Миодраг Поповић  из Воћњака, који већ тридесет година ради у ЈКП “Наш дом” у Лозници. Упознали смо га на недавној годишњици Црвеног крста када је за више од шездесет пута дату крв добио захвалницу ове хуманитарне организације. Први пут је дао крв да би спасао живот свом колеги док је радио у “Топионици” у Зајачи, а са том праксом наставио је и по одласку у војску па све до данас.

– Увек се одазивам акцијама које се организују овде у Лозници, по околним селима, био сам у Соко-граду као и у Републици Српској где су акције добровољног давања крви биле организоване у Бијељини, Сухом Пољу, Угљевику. Даваћу крв док год будем могао, све зависи од здравља – прича нам Миодраг.

У КЈП “Наш дом” најпре је радио као возач, разносећи храну азилантима који су и тада били смештени у Бањи Ковиљачи, стекао је и низ пријатеља са којима и данас попије понеку када се сретну.

– Било их је из Авганистана, Колумбије, Нигерије, Туниса, Холандије, Русије, био је и један Македонац. Никаквих проблема није било са њима, једино се Руси некад напију па између себе праве русвај, нас нису никад дирали. Храном су сви били задовољни, за поједине само је спремана динстана јунетина, нешто кувано са кромпиром, пасуљ… Они који су тек пристигли, само су тражили хлеба, захвале нам се, поклоне се као да смо им дали не знам шта, били су гладни. Питам ја Авганистаца зашто је побегао овамо, а он мени каже “Бомбардују нас Американци као што су и вас Србе па долазимо тамо где нам је боље” – прича нам.

Посебно је био близак са Ирачанином Сафом и Колумбијцем Мусом, са њима, када се сретну, оде на пиће, никада не дозволе да он плати цех. Муса, који је био ожењен Српкињом, ишао је на факултет у Нови Сад, требало је да дипломира, али се заратило. Сафа је био мајстор, поправљао је телевизоре и од тога живео. Има брата у Новом Саду, жена му је остала у Ираку са децом и он јој редовно шаље новац.

Миодраг тренутно ради у градском “Зеленилу”, и каже да му је тај посао показао какви смо ми Лозничани.

– Што се тиче културе, очајни смо, нисам ни знао да смо такви, вређају, бацају отпатке где ко стигне. Ето, пре неки дан у парку седе две млађе жене, деца се ту играју, оне једу нешто, пију и све папире, кесе и амбалажу баце на земљу. Кажем им да то покупе и да баце у канту која је одмах ту до њих, а оне ништа, као да сам ваздух. Сад ова игралишта за децу што су урађена, шта вреди када се омладина напије и извале оне кантице, бацају кошеве у Штиру. Више нема ни мрежа за одлагање пластичних флаша, ма какви, нисмо ми за то – одмахује руком.

У слободно време Миодраг се бави ловом, често обилази ловишта и у Горњој Борини. Каже да су недавно видели вука, било је и медведа. Лепо је у селу, али људи је све мање.

В. М.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

У МАНАСТИРУ ТРОНОША – Литургију служио владика шабачки Јеротеј

КОШАРКА: ПРЛ „ЗАПАД“ ГРУПА  „Б“, УСПЕХ ЛОЗНИЧАНА – Савладали Ивањицу и преузели врх

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus (0 )