ОДРАЗ КУЛТУРЕ И ПОШТОВАЊА – Ко брине о споменицима?

Да ли ће се после постављања најновијих видео-камера по улицама Лознице допринети већој безбедности грађана, видећемо, али се свакако треба надати да ће оне регистровати и хулигане који скрнаве град, споменике, парковски мобилијар и друга јавна добра. Подсећамо да су пре неколико година постављане сличне камере које нису значајно допринеле да се забележе и открију они који су из средњошколског парка на Тргу Јована Цвијића скинули слова с именом географа светског гласа са постамента споменика знаменитом Лозничанину. Нису регистровани ни они, или онај, који је скинуо бисту Георгија Јакшића пре седам година, а уместо ње остао само зарђали комад гвозденог анкера.

У покушају да сазнамо да ли је ишта учињено да се ова два спомен-обележја, као и неки други врате у првобитно стање, одговор смо затражили у Центру за културу “Вук Караџић”, потом у Заводу за заштиту споменика културе у Ваљеву, а онда и у Градској организацији СУБНОР, која се, такође, обраћала надлежнима у циљу сређивања оштећења на оскрнављеним знамењима. Подсећамо да је лознички Центар за културу пре неколико година оформио групу која је пописала сва спомен-обележја на територији града и да се на том списку налази око 150 спомен-плоча, биста, споменика, спомен-костурница и других знамења која подсећају на историју Јадра и Подриња. Нажалост, ретка су она која се нису нашла на путу хулигана или крадљиваца. Иначе, како кажу у овој установи, процедура око било каквих активности на споменицима културе или јавним споменицима прилично је дуга и захтева више сагласности, услова, пројеката и, на крају, новац од локалне самоуправе или ресорног министарства.

– За било какве промене, увек се прво обраћамо Заводу за заштиту споменика културе у Ваљеву, али и  пријављујемо полицији ако је неко оскрнавио или нанео штету на јавним споменицима. Такође, за све што се ради на споменицима културе потребно је тражити одређене услове од Завода, који се прослеђују надлежном министарству, а они дају сагласност. Када се то добије, ради се премер предрачуна, односно пројекат на основу којег се изводе радови – објашњавају у Центру за културу.

У тражењу одговора на питање да ли ће биста Георгија Јакшића у центру града бити замењена новом, сазнали смо да је Центар послао допис Заводу у Ваљеву и да се још чека њихов одговор, али и излазак на терен, потом писање услова, који се даље прослеђују Министарству за рад, борачка и социјална питања. Тек када се добију све сагласности, може се нешто радити. Слично је и са именом испод споменика Јовану Цвијићу с тим да поред свега осталог треба имати и одобрење ауторке јер без тога се не сме било шта мењати на њеном ауторском делу и слова не може радити било ко.

Завод за заштиту споменика културе у Ваљеву, основан 1986. године, територијално је надлежан за градове и општине Мачванског и Колубарског округа а његова основна делатност је заштита споменика културе, просторно културно-историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места. Како нам је кратко објашњено из ове установе, у њиховој надлежности су споменици културе а јавни споменици су брига локалне самоуправе.

Скрнављење споменика је појава која траје годинама. Подсећамо да је биста Јована Цвијића испред основне школе са његовим именом два пута нестајала, али је пронађена. Први пут је била на мети крадљиваца у фебруару 2011. године, када су у истој ноћи украдена и два бронзана попрсја Вука Караџића, испред градске основне школе и Вукове спомен-школе у Тршићу, као и биста генерала Павла Јуришића Штурма у близини музичке школе. Тада су бисте брзо пронађене и враћене на своја места, осим Јуришићеве уместо које је изливена и постављена нова на иницијативу Удружења ратних добровољаца од 1912. до 1918, њихових потомака и поштовалаца “Подриње” и финансирање града, док се ауторка вајарка Дринка Радовановић одрекла хонорара и дозволила да се уради реплика.

Бронзана биста Георгија Јакшића нестала је с постамента 2016. и полиција је за то сазнала од новинара када се распитивао да ли је неко и када пријавио крађу. Како су тада објаснили, истрага је одмах покренута али отежавајућа околност је била управо та што видео-надзор који је 2010. постављен у парку није радио. Годину дана после нестанка бисте скојевца којег су нацисти обесили 5. маја 1944. управо на месту где се налази спомен-обележје посвећено овом седамнаестогодишњем партизану, неко је покушао да скрене пажњу тако што је уместо бисте поставио пола векне хлеба, са прстом пробушеним рупама уместо очији и са цигаретом у рупи пробушеном уместо уста.

Живота Исаковић, председник ГО СУБНОР подсећа да у Лозници постоји око шездесет спомен-обележја везаних за личности и догађаје из Другог светског рата.

– Ми смо покренули иницијативу за реконструкцију најугроженијих, попут спомен-костурнице палим борцима и жртвама терора у Бањи Ковиљачи, бисте Георгија Јакшића, спомен-чесме у Горњој Сипуљи, спомен-плоче на Крсту или спомен-обележја на Трешњици за седамнаест стрељаних партизана међу којима и једна жена. Њих су четници на превару похватали и предали Гестапоу који их је и стрељао на том месту. То је списак са знамењима на којима се предвиђа освежавање слова или мање реконструкције попут Бање Ковиљаче где треба заменити и покривну плочу која је испуцала. Обично ту ретко ко и долази осим нас када полажемо венце на одређене датуме, очистимо пут и уклонимо растиње – каже Исаковић изражавајући наду да ће ускоро барем део послова бити завршен и да ће већ следеће године венце полагати крај “поправљених” и уређених спомен-обележја.

С. П. 

ПРОЧИТАЈТЕ И…

• ПОДРШКА ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА – Завршена сва три конкурса
• НА ПРЕДИЗБОРНОМ СКУПУ ’’НАЦИОНАЛНОГ ОКУПЉАЊА’’ ПОРУЧЕНО – Нећемо рудник у Лозници

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу