У БИБЛИОТЕЦИ ВУКОВОГ ЗАВИЧАЈА – Књигама обележио 93. рођендан

Лозничанин Душан Глигорић, који одавно живи у Београду, представио је синоћ у Библиотеци Вуковог завичаја своје две књиге – „Речник локализама Вуковог краја“ и „Трилогију поема о старој Лозници“. Био му је ово уједно и свечани сусрет са суграђанима јер је јуче прославио и 93. рођендан. Домаћини су обезбедили торту за слављеника и госта градске библиотеке, а поред директорке Мирјане Пејак о Глигорићевом списатељском раду говорили су историчар Зоран Тошић, афористичар Бора Ољачић и професор српског језика Љубиша Радовановић, док су за музички део биле задужене вокалне солисткиње Сања Маврак и Александра Антонић, чланице КУД „Караџић“.

– Ово је први пут да прослављамо рођендан аутора и представљамо његова два књижевна дела. То није обичан рођендан јер наш чика Дуле пуни 93 године. Од њега морамо учити како човек и у тим години може бити весео и вредан – рекла је Пејакова.

Тошић се осврнуо на досадашње Глигорићеве књиге, истичући да је сваком изразио своју велику љубав према Лозници и Лозничанима

– Чика Душан је све нас повезао у овој нашој Лозници последњих десетак година. Дуго је био пасиван када је отишао у Београд, али последњих деценију и по он је више у Лозници, пре свега ментално јер је физички често боравио и на Тајланду или Украјини. Трилогија је чиста љубав, написана у стиховима, и то је први пут да неко емоцију према свом граду и историју завичаја, своја сећања, преточи у стихове и тако их отргне од заборава. Прва књига трилогије је „Поема о старој Лозници“, која говори о предратном периоду до 1941. године, о сокацима кроз која чика Душан пролази, сања и оставља нам сећање на старе Лозничане од „посраног потока“, низ Мерају до Доње луке. Друга говори о тешким догађајима и окупацији града, али и то је приказано на емотиван начин, дајући књизи „лознички штоф“. То је Лозница у којој се играо фудбал, волело, патило и осећало да је слобода близу. Описао је борце и сањаре који су чували емоцију младости. Последњи, трећи наставак трилогије је „Лозница после ослобођења“. То је град полетан, до доласка „Вискозе“ и после тога, када је кренуо развој до те мере да данас страхујемо да Лозница не постане Златибор. Да се једно јутро не пробудимо у свом граду, а да не знамо где смо заноћили јер ће сви градови изгледати исто. Ова књига даје наду да то неће бити тако – рекао је Тошић.

Глигорић је за ЛН рекао да је његова идеја била да се нова књига зове „Речник старих речи Лознице и Подриња“, али да су сарадници предложили да то, ипак, буду „Локализми“.

– То је стари језик којим су говорили људи у готово целој Србији, нарочито њен западни део, само што су те речи потиснуте новим модернизмом. Многе лепе речи се сада не употребљавају нити деца знају за њих, а овом књигом сам желео да их сачувам од потпуног заборава. Књигу сам спремао две године, али углавном по сећању јер сам често као дете током распуста боравио на селу, код бабе и деде на Брезјаку и у Коренити, где су имали кафану у којој се лепо могло чути доста таквих речи и израза а, хвала богу, сачувано ми је сећање на њих. У овом издању обухваћено је око четири и по хиљаде речи, али сам после изласка сакупио још око 650 нових. Надам се да ће следеће издање бити са преко пет хиљада – рекао је Глигорић, додајући да је у „Трилогији“ унео неке допуне и исправке, уносећи још неколико имена познатих Лозничана, великих људи за које многи и не знају.

Он је поручио да се нада да ће неко млађи писати и о садашњој Лозници, а да ће он покушати да напише један роман и доврши започети хороскоп фамилије Глигорић. Колико ће у томе успети, не зна, али, како истиче, он увек мора нешто да ради, макар и да допуњава речник новим речима или да бележи нове идеје и стара сећања.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

• У ЛОЗНИЧКОМ БИОСКОПУ – Отказана пројекција „Чувара формуле“
• У ГРАДСКОМ БИОСКОПУ – „Покидан“ и „Чувари формуле“

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу