НАШИ СМО – Закерала
Знате ли ко су Статлер и Валдорф? Млади тешко, али старији се сигурно сећају двојице џангризавих стараца из ВИП ложе позоришта луткарске серије ”Мапет шоу”. Та два лика су били дежурни, цинични критичари, подсмевали су се свима и ништа им није ваљало. Изгледа да се неколико деценија касније њихов начин понашања проширио па данас на сваком кораку можете срести неког Статлера или Валдорфа, што би наш народ рекао закерала, а посебно на друштвеним мрежама где свако може, а и усуди се, да истакне став.
Примера на све стране. Нема довољно паркинга у граду. Тачно. Ураде паркинг код зелене пијаце са педесетак места, да се више ”не јаше по тротоару”, ето критичара – ”Јесте урађен, али није асфалтиран”. Кад стигне асфалт, вероватно ће и наплата, па ће сигурно ето коментара ”Само гледају да узму паре”. Расте фудбалски стадион, али ето коментара – ”Боље да уложе нешто у болницу”, који би био на месту да није у току велика обнова Опште болнице, урађен Хируршко-гинеколошки блок и траје међународни отворени поступак јавне набавке медицинске опреме за лозничку болницу укупне вредности мало мање од 9,3 милиона евра.
Као нервозни револвераш, многи су лаки на ”обарачу”, односно критици свега и свачега и уопште им не смета што се претходно нису добро информисали о ономе што хоће да куде. Да не буде забуне, не ради се о одбрани власти, она треба да служи народу и буде спремна за критике када то не чини или чини на погрешан начин, али аргументоване. Не може све да буде у старту дочекано на нож. често се многи понашају као да су свакога јутра устали ”на леву ногу” иако нису леваци. Кад се нешто гради, што се ту гради, ко се ”уградио” и слично, ако се не гради, ето какви су и слично. Када је топло и сунчано, врућина је, када је сиво, кишовито, хладно је. По систему – отвориш прозор, хладно је и дува. Затвориш, вруће је и загушљиво. Како рече један мој комшија – ”Ми смо накриво насађен народ. Никада нам ништа није добро, сви су стручњаци за све, а у тим критикама углавном предњаче они који ништа не раде, или су им резултати рада минорни”. Код нас би сви били бољи селектори од онога ко је на челу фудбалске, ватерполо или кошаркашке репрезентације. Нема везе што је тај деценијама у спорту, а критичар је последњи пут пипнуо лопту када је био основац. Сви би били бољи председник од самог председника. Добро, то некада и није немогуће, али колико пута сте чули ону – ”Да ми је само дан да сам на власти како бих ја то решио”. Људи годинама буду на челу земље, града, општине, фирме па не могу да реше проблеме, али ето, има многих који би то очас посла, само да им се пружи прилика. Али није.
Тачно је да није лако бити оптимиста и гледати око себе ведрог духа у оваква времена. читаш како падају бомбе по Украјини готово равнодушно, слушаш – неће бити гаса, неће бити грејања, одеш у продавницу фрапираш се од цена, цунами је такав да ће, изгледа, ускоро све бити троцифрено, па ајд сад буди насмејан. Шта рећи кад – да би купио свињску маст, треба да остављаш кантице по месарама и број телефона за дојаву, па не купујемо кокаин, него маст. Свињску. Уз то нимало јефтину. Неко је казао – ”Какве су ти мисли, такав ти је живот”. Може бити. Изгледа да неки имају облачне мисли, па на све гледају кроз сиве, критизерске цвике. Зато је освежење било отићи у Недељице на први сабор СЕОС-а. Дошли мештани, сељаци, глумци, професори универзитета, неки што им је испред имена др или мр, али сви опуштени, срдачно се грле, поздрављају. Онај што је тог јутра пре доласка на сабор морао да очисти шталу и онај што је са београдског асфалта донео мирис научних кабинета и књига. Исти, на сунчаном дану, позитивни, осмехнути, уверени да ће заједно сачувати шуму, реку, њиву. Они критикују оне који то хоће да им узму, али некако смирено, полако, чини се има темеља њихова прича. Није оно ”Нећу ни како ја хоћу”. Позитивни, иако знају да неће бити лако.
Можда би ту негде требало узети пелцер па научити да није фора само критиковати да би се критиковало, није кул бити Статлер или Валдорф, већ знати о чему говориш, знати кога и зашто критикујеш, знати зашто си против некога или нечега и то објаснити на основу чињеница, а не зато што су ”наши” увек у праву , а ”њихови” увек у криву. Осим ако таквима није уживање да сипају жуч по свему и свачему. Онако, из чисте пакости. Онда ништа. Али понекад би могли пробати да се информишу, или најпре сагледају ствар пре давања суда. Лепши би им био живот и не увек чаша полупразна. Зар не?
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
