У КРУПЊУ – Најуспешнији ”Плодови Рађевине” до сада

Туристичко-спортска организација Крупња (ТСОК) показала је јуче још једном како се организују манифестације које треба да привуку учеснике и публику. На платоу испред Библиотеке ”Политика” девети пут су приређени ”Плодови Рађевине” са до сада највећим бројем излагача, али и посетилаца. Сунчан и топао дан михољског лета допринео је да утисци и оних који су дошли да покажу чиме се баве, а узгред и нешто зараде, као и оних који су дошли да пазаре и да се забаве, буду још лепши. Задовољство нису крили ни организатори.

– Да није било епидемије, данас бисмо славили леп јубилеј и мислим да би био достојан, када видимо колико је излагача и гостију данас дошло у Крупањ. Знамо да је све почело тако што се од скромнијих манифестација ”Дани кромпира”, ”Дани малина” и ”Дани гљива” комбинацијом дошло до ”Плодова Рађевине” као прилике да наши излагачи покажу све оно што су радили током године. Овде је више од 150 излагача из целе Србије, више од 30 екипа које се такмиче у спремању гулаша, четрдесетак фића на изложби, као и више од 20 трактора набављених уз помоћ субвенција. Нисмо дозволили да ово буде манифестација искључиво аграрног типа него смо додали и дозу забаве па имамо и квизове за децу, кловнове, аниматоре, ”фићијаду”, такмичење за највећег гурмана Рађевине… Данас смо, мислим оправдали крилатицу да је Рађевина да рађа, а Крупањ да што роди буде крупно – каже Младен Стефановић, директор ТСОК.

Он је навео да је доста труда уложено да би се приредила тако успешна манифестација и да је то што се може видети код Библиотеке ”Политика” пре свега плод управо залагања и воље тима Туристичко-спортске организације. Успех, међутим, са собом носи и обавезу. Прошле године на ”Плодовима” је било осамдесетак учесника, ове скоро двоструко више.

– Ми волимо себи да постављамо лествицу високо и да је следеће године прескочимо. Ово што данас видимо је резултат уложене енергије више него уложеног новца, што се осећа и кроз сам дух манифестације – рекао је Стефановић за портал ЛН.

Тај дух се заиста и могао осетити на сваком кораку, на стазама између штандова, на обалама Богоштице, дечјем игралишту, као и у ”рађевском селу” постављеном с друге стране улице. Управо ту су неки малишани први пут видели запрежна кола и бале сена, а  и деца и одрасли сликали су се крај казана за печење ракије, бундева и крупног, чувеног рађевског кромпира.

На богато опремљеном штанду и простору испред својих руку дела и плодове свога рада изложило је малозворничко Удружење жена ”Незаборав”. Коме је требала каква лековита трава ту ју је сигурно могао пронаћи јер су вредне Малозворничанке изложиле и 43 врсте лековитог биља, што спремног за чај, што у тинктурама или масажним уљима.

– Свашта смо изложиле, од пустоване вуне до изузетно лековитих трава попут иве, а ”трава ива од мртвога прави жива”. Била сам на многим местима и мислим да је најбогатије станиште иве код нас на Соколинама. Тешко је доћи до ње, као и до још неких лековитих трава, али се трудимо их сваке године прикупимо довољно да можемо помоћи нашим суграђанима. И ко нема здравствених проблема, ако чај од иве пије превентивно три недеље, осећаће се боље. Ту су и маслачак, цвет зове, плућњак, јагорчевина која има витамина Ц више него јужно воће, мушмуле, старе сорте јабука, органски узгајана бундева и кромпир без трунке вештачког ђубрива, као и накит од пустоване вуне и сапуни са пилингом од вуне. Срећна сам што смо шеснаест година присутне и што удружење живи јер нам се придружују и млади – рекла је Драгица Вучетић, председница ‘Незаборава”.

Нешто даље улази се у ”сухомеснату улицу”, низ штандова на којима су изложене разне врсте кобасица,  шунке, пршуте, кулен, сланина, чварци… У пролазу најчешће се чује ”пошто је?” и ”хиљаду…” па да ли 300, да ли 500, 700… Ипак, прићи штанду и узети изјаву од излагача уопште није лако. Тренутак предаха Радисава Весића из Мионице прилика је да се чује шта је ”Равногорац мезе шоп” изложио.

– Бавимо се производњом сувомеснатих производа и имам све, и од мангулице, од кобасица и домаће пршуте, преко кулена до чварака  и сланине која је најпривлачнија купцима и то ова месната. Какво је време за бављење овим послом? Одлично! Народ мора да једе. Први пут сам овде и утисци су одлични, велика је гужва, а конкуренција ми не смета, она је здрава и ја се не секирам – рече Радисав и окрену се пристиглим муштеријама.

На многим штандовима, као и увек, изложена зимница, црвене се тегле ајвара, шарене оне са туршијом и салатама. Љиљана Граовац из Глушца свима који приђу понуди да пробају салату справљену по њеном рецепту. Утисци дегустатора истоветни, чак и када не проговоре, очигледно је да им се салата допада.

– Највише смо изложили ајвара, а ту су и пеглана паприка, као и слатке, љуте и печене. Е, салата, којој нисам дала име, мора да се проба да бисте видели каква је. Није тајна од чега је, има ту купуса, белог лука, љуте паприке и зачина, љутне мало, мирише на бели лук, али отвара апетит и иде одлично уз ово ”суво” што продају комшије месари. Прављење зимнице за продају ове се године не исплати баш много, али је лепо и дружити се овде, проћи, видети па и зарадити неки динар. Амбалажа је поскупела, паприка је скупа ове године, а за теглу ајвара потребна су три килограма. Не могу се цене подићи на ниво на којем би требало да буду јер неко то треба и да купи па се спуштају и онда нама колико остане. Неке производе ове године нисмо радили због неисплативости – објашњава Љиљана и не одустаје од нуђења салате, а чињеница је да би била грешка одбити је.

Шапчанин Младен Лукић иза штанда је пуног разних производа од ароније. Каже да је ”повратник”, ту је већ пети пут и сваке године му се ”Плодови” свиђају све више. Много је посетилаца, све више штандова и пратећих догађаја, а људи су пријатни и гостопримљиви. Каже да су овакве манифестације добра прилика за промоцију и пословне договоре.

С друге стране Дрине у Крупањ је стигао и Младен Васиљевић чија породица има потврду добијену на овогодишњем сајму у Власеници да прави најбољу ракију у Републици Српској. А шта ће се више правити ракија или ликери вечита је дилема породичног газдинства Васиљевића пошто су мушки више за ракију, а жене за ликере. Ипак, компромис се лако постигне у сложној породици, а то потврђује и Александар Милошевић, зет Васиљевића.

– Првенствено се бавимо пчеларством тако да смо изложили разне пчелиње производе, али правимо и производе од паприка, парадајза, органског домаћег воћа. За мед је била добра година, багремов је био одличан, а за ливадски је суша правила проблеме. Цена меда у Српској је мало ”јача” него овде, али се прилагођавамо тржишту, у зависности од тога где излажемо. Што се ракија тиче, усмерени смо на производњу шљивовице, а ту су и ракије од јабуке и крушке. Мама и сестре више су за ликере па се делимо на мушки и женски део по питању шта ћемо да изложимо, али сви заједно учествујемо и у производњи и у продаји. Људима је овде мало необично што долазимо из Српске па привлачимо пажњу, а ми смо задовољни и одавде ћемо понети само позитивне утиске, а учествујемо на многим сајмовима па можемо да поредимо – каже млади Младен и напомиње да колико је битно продати толико је и важно видети шта други нуде па добити неку идеју за убудуће.

Најпосећенији штанд, сумње нема, јесте онај за којим пита настаје пред очима посетилаца. На једном се столу меси, а у близини пече испод сача. Колико год да у топлом дану било још врелије поред сача гужва не јењава, а удвостручи се када замирише врела, тек извађена пита.

– Целог дана печемо питу и делимо бесплатно. Ту смо да покажемо како се пече пита испод сача ”на живо”, нема лажи, нема преваре, дођеш, видиш, поједеш. Ми смо, иначе, ”Пантареи” на Видиковцу и печемо пите и месо испод сача већ десет година. Веровали или не, тражња је још већа тамо где се плаћа него овде, а видите да по десет људи најмање чека сваку питу. Сада печемо питу с малинама, остаје још сир, а оне с месом, белим месом и зељем већ смо поделили. Иначе су пита с месом и сиром, па онда са зељем, ”најјаче” и најбоље се продају – каже Завлачанин Дарко Живановић, мајстор за печење испод сача.

Мириси се шире и из корита плитке Богоштице дуж чијег се горњег корита поређао непрегледни низ мајстора за гулаш. Из Тулара код Уба стигли су ”Момци са села”.

– Идемо на гулашијаду свуда па смо дошли и овде. Имамо централно грејање па се не надамо ”смедеревцу”, дошли смо ради дружења. Велика је конкуренција, доста је људи, али је баш лепо. Дуго нисмо долазили и драго нам је што видимо да је Крупањ доста напредовао. За гулаш нема тајне, зна се, срнетина, јунетина, свињетина и то је то – каже Мирослав Адамовић.

Из Тулара су стигли и Живољуб Брисић Бриса и његова супруга Станица. Први пут су у Крупњу и кажу да су одушевљени, на многим су гулашијадама били, али је на овој другачији амбијент. Живољуб каже ”госпођа је главна, ја сам асистент и учим”, а Станица потврђује.

На другој обали реке нанизале се ”фиће”, њих четрдесетак све лепши од лепшег. Поред једног малог плавог стоји двадесетогодишњи Стеван Глишевић из Пријепоља, поносни власник већ шест година.

– Напунио је 37 година, направљен је 1985, два месеца пре краја производње тако да је један од последњих примерака. У породици је дуже него ја, а од оца сам га добио за 14. рођендан. Дотеривао сам га по својој вољи, стално га возим, доста прелазим, појачан је мало па може на дуги пут. Ишаао сам 600 км у једном смеру с њим без проблема. Привлачи пажњу свих, прилазе ми људи, а падну и понуде да га продам. Највиша је досад била од човека из Немачке који је нудио 6.000 евра, али не желим да га продам – одлучан је Стеван.

На другом крају низа Крагујевчанин Душко Продановић жури да се прикључи дефилеу ”фића” који се запутио у Тршић.

– Овог ”фићу” возим кад сам на годишњем одмору, а у Швајцарској имам другог. Реплика је оног Флојдовог из ”Националне класе”, Флојд га је изгурао са стазе, а ја сам га вратио. Иначе, овде их још има, а у Швајцарској је тек права атракција – рече Душко па пожури да не закасни је, како каже, воли да се дружи с ”фићистима”.

У дефиле није пошао ”фићу” потпуно другачији од других. Све док власник Дејан Деки није дошао владала је дилема да ли је то оригинални ауто или нечија мајсторија, а шта год да је ко мислио око овог се ”фиће” љубљанских табли увек тискао свет и готово да нико није пропустио прилику да се слика крај њега.

– Ово је оригинални ”фијат мултипла” из 1959. године. Остало их је мало, можда хиљаду у целом свету, а произведено је 40 хиљада. Путујем с њим по целој Европи без проблема, а пажњу привлачи свуда па чак и у Италији. Где год га паркирам, за минут је десет људи око њега. одржавање није скупо, једном га средиш и ћао. Троши око 5,7 до шест литара и то је џаба вожња. Ништа се не квари, све сам средио јер би ме најскупље коштало да ми цркне негде због глупости. Иначе, стигао је из Америке и досад прешао скоро 99.000 миља, значи још мало па 160 хиљада километара – објашњава Дејан.

Пажњу посетилаца привукао је и занимљив културно-уметнички програм, али и такмичење за највећег гурмана Рађевине, а малишани су уживали у кутку за децу. На крају, Туристичко-спортској организацији и покровитељу манифестације Општини Крупањ предстоји озбиљна припрема за јубиларне ”Плодове Рађевине”, наредне године јер треба надмашити овогодишњу, а плато испред Библиотеке ”Политика” постао је тесан.

Победници

”Смедеревац” је на крају дана припао мајстору гулаша Срђану Митровићу, домаћинство Богдановић заузело је друго место, а ”Нецини пачићи” треће. Највећи гурман је гурманка Тамара Обрадовић, најлепши штанд је имала Радионица ”Ђурђевић”, најлепшу фотографију на тему плодова Рађевине снимила је Милица Цветиновић, а најлепши ”фића” власништво је Ивана Рафаиловића. Најтежу бундева – 48 кг, припада Жељку Трифуновићу, кромпир – 1,45 кг газдинству Мирјане Јеленковић, а највећу гљиву пронашао је Бранко Симић. Најстарији учесник био је Мико Бадовинац са 74 године, а најмлађи десетогодишња Дуња Срећковић.

Додељене су и признања за достигнућа на пољу пољопривреде Павлу Живановићу и Радмили Аврамовић из Крупња, Милошу Стакићу, Томањ, Дарку Кнежевићу, Толисавац, и Зорану Мијићу, Красава.

Н. Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ФУТСАЛ: ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ – Трећа победа у низу

ЕТИЧКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА (2) – И шамар је насиље

Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу