ДАНИ ЈОВАНА ЦВИЈИЋА – Пећине треба сачувати и заштити
Другог дана манифестације „Дани Јована Цвијића“ Центар за културу „Вук Караџић“ организовао је у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић представљање публикације „Међународна година пећина и краса – Србија“. Ово издање је приређено прошле године, поводом обележавања Међународне године пећина и краса, а на иницијативу Међународне спелеолошке уније. Публикацију је приредило Друштво геоморфолога Србије а о њој је говорила др Јелена Ћалић, научна сарадница Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и главна уредница публикације.
– У обележавању Међународне године пећина и краса учествовале су 54 чланице Међународне спелеолошке уније, међу којима и Србија. Циљ нам је проналажење различитих начина да међу становништвом нагласимо значај и улогу крашких простора, пре свега у контексту потреба заштите водних ресурса или туристичких потенцијала. Треба очувати геонаслеђе јер су крашке средине веома крке и јако брзо реагују на загађења – рекла је Ћалићева.
Она је истакла да је реч о мултидисциплинарној теми јер се у пећинама налазе и археолошки и палеонтолошки остаци, а проучавају се и њихово простирање и облик.
– То су делови земаљске кугле за које се може рећи да још нису сви истражени јер непрестано стижу нови резултати. Оно што се снима из сателита већ сви знају, није велика мудрост, највеће океанске дубине и подземни свет пећина је нешто што још увек откривамо. Главни циљ и мото Међународне године пећина и краса је – истражити, разумети и заштитити, а заједно морамо настојати да унапредимо разумевање јавности да су пећине и крас, везани за животе милиона људи – поручила је гошћа „Дана Јована Цвијића“.
Крас (караст, крш) је тип предела који се, по проценама, простире на око 20 одсто светске копнене површине а настаје растварањем стена. На површини је пропознатљив по различитим облицима рељефа, које просечан посматрач понекад у први мах не препознаје. Неки облици су драматични и веома привлачни а многи су сакривени од погледа јер се налазе у пећинама Пећине и краси су ресурси непроцењиве вредности, речено је на данашњем скупу посвећеном Јовану Цвијићу.
Центар за културу ће у част знаменитог Лозничанина у овом месецу представити и пројекат „Интерактивна мапа научних истраживања и постигнућа Јована Цвијића“, чије ауторке су др Ана Милановић Пешић, научна сарадница Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, и Биљана Радичевић, уредница образовних програма у лозничком Центру за културу. Мапа садржи 14 тачака, односно насеља, у којима је боравио Јован Цвијић са кратким текстом са основним информацијама о научниковом боравку у датом месту уз пропратну фотографију, репродукцију документа или илустрацију. Овај пројекат подржан је од стране Министарства културе и информисања на Конкурсу дигитализације културног наслеђа и саврменеог стваралаштва.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЕТИЧКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА (1) – Више од 200 хитних мера годишње
Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
