НАШИ СМО – Гара

Дочекасмо и то – “најскупља” песма локалних радио-станица емитована је и на РТС-у, националном јавном сервису. Можда је то и у духу оне њихове “Ваше право да знате све” па да упознају и ову, како бих је назвала, новокомпоновану, скарадну песму о ниским страстима, увијену у тзв. босански врцави дух. И тако чусмо да Гара неће да прими вакцину јер боцу прима на Сокоцу, због које је на крају добила и близанце. А у “Љетној Гари” да гори, да кључа ко вулкан, да је дигла ноге па табане сунча, да је он у четвртој брзини а она на леру. Па каже – “Гара, моје црно око, желим с тобом да роним дубоко, кад осетиш ове руке мушке, пливај леђно ја ћу потрбушке”. И све то на РТС-овом првом програму?!

Пропусницу за овај “иступ” су им, можда, дали студенти играјући својевремено уз песму “Вакцина” чиме је ова песма постала бунт, отпор против вакцина. Напредовало се даље па је лане, деци у вртићу “вакцину” певао певач једног бенда који изводи ове “поучне” песме, све уз подршку родитеља. Да ли нам се живот претворио у ријалити па нам ништа није страно, ни простаклук, јавни секс за који учесници, изгледа, добијају највише поена и пара, ни свађе, ни туче па што би и једна песма због које су својевремено локалне радио-станице пљуване и етикетиране као дно дна. Сећам се да смо, када смо својевремено у Радио ТВ Подрињу хтели да укинемо ту песму, добили тешке пацке од оних који су бринули о финансијама јер где ћеш укидати “најскупљу песму”. Била је најскупља јер је трајала скоро пола сата, краја јој није било. А некако највише су волели да се емитује у поподневним сатима, одмах после Дневника, па замислите ту озбиљност, слушате најважније информације из града и после свега тога распали: “Гара, гара, гариш ли се сада, ко што си се гарила некада!”. Уз њу народ игра, пева, весели се, ма, чудо једно. ОК, нека је кад народ воли, али на свадбама, пунолетствима, можда је чујемо опет на испраћајима у војску. Али, побогу, не на јавном сервису.

Неко би рекао да је то можда нешто попут Бокачове збирке новела “Декамерон” која је својевремено забрањивана или збирке еротских народних песама “Црвени бан” које је сакупио Вук Стефановић Караџић, што је апсурдно, јер није за поређење. Интересантно је да ту песму воле изгледа и млади и стари који се као, саблажњавају на било какву причу о еротици, а веселе се уз стихове попут – “Ако цура ожењеног проба, тебе, момче, чека празна соба, не постоји ожењен у граду да не воли пилетину младу”. Гари је све допуштено као, изгледа, и ликовима и ликушама у ријалити програмима које највише гледају старији, средовечни, али, нажалост, и млађи. Како се само унесу у те њихове виртуелне животе, спремни су да се свађају а можда и потуку баш као и они, иако за те своје “наступе” приликом укључења у програм не добијају ни “цвоњак”. А зашто, зато што очигледно не живе своје животе, барем не онако како би желели, па своју енергију црпе од људи са друге стране екрана. То ме подсети на време када су моја деца била мала и када их је чувала једна старија жена. Долазим ја с посла, не чујем децу која су, иначе, немирна и бучна. Улазим и видим како са још неким својим другарима и “дадиљом” седе мирно на кревету и не трепћу док гледају ТВ. А на ТВ-у порнић. Запањена, питам жену зашто им је то пустила, а она ће мени не трепнувши – Па видите да их то смирује?!
Више ми није чувала децу.
А шта о Гари пише на сајту Вукајлија – Гара је песма коју пева анонимни (како за кога) певач из вероватно братске и јуначке Српске Крајине или Републике Српске. Песма је скуп невероватно много простачко-дебилних стихова врхунске јефтине вулгарности. Слуша се обично у кабини шлепера. У Србији је можете чути на некој од радио-станица док сте на путу Београд – Ниш, у делу после Бубањ Потока па до Јагодине. Будете ли још и мењали радио-станице на којима се чује шумадијска двојка, чућете је најмање двапут. Добра је за држање будности приликом дужих вожњи предвече. Ако не знате текст, трудићете се да чујете и нећете веровати својим ушима и сигурно остати будни за воланом. Бар нека корист! “Опа личи, личи, примакни се мала чичи, да те чича калајише од колена па навише”.
Мало су се преварили, у међувремену се напредовало, Гара се чује и на јавном сервису.
Верица Мићић
ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Џегер

НАШИ СМО – Заклетва

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу