НАШИ СМО – Рингишпил

Већ годинама живимо тапкајући у месту иако, рекло би се, делује да сваки корак напред подразумева барем један и по уназад. И тако у недоглед. Математичари би то прецизно израчунали кроз једначине, али нама који математику не љубимо и није нам блиска, то видимо као онај знак за бесконачно…

Рингишпил на којем се вртимо укруг, баш као на пољани неког вашаришта, у тренутку када нас подигне до највише тачке задржи нас тек пар секунди, а онда, вешти рингишпилџија окрене тастер на контра страну и полако нас почне спуштати док поново не станемо на тло, онако, опијени вожњом и благом вртоглавицом. Неки пожеле да понове круг, да из другог покушаја ипак дотакну зеца подигнутог високо на металној штангли, али у томе скоро нико не успе. Кажу да из сличних разлога људи постају наркомани јер када први пут нешто “пробају”, осете задовољство какво до тада нису доживели, а онда пожеле да га поново доживе и тако крену у провалију из које се тешко излази. Наравно, до понављања почетног доживљаја никада се не стигне, без обзира на појачавање дозе. Углавном се стигне до дна.

Две године и који месец више вртимо се на рингишпилу који је назван ковид-19, који нас окреће, подиже до “врха таласа”, млати нас као воћар шљиву пред припрему домаће ракије, и онда спушта, али, рекло би се, никако нам не дозвољава да се раскачимо од седишта и побегнемо од те необичне и нимало безазлене играонице. Гледали сте, а можда и сами доживели, ако сте некада сели на вртешку, како некима од силине и понављања тог окретања буде мука, како повраћају и после тога не могу дуго да дођу себи. Тако је и са овом ковид-19 вртешком која нам се свима већ одавно смучила. Тај пети талас и корона сој назван “кентаур” полако и сигурно узима свој данак, број заражених се вртоглаво пење, од празних, чак и затворених тријажних центара, поново гледамо гужве испред њих, почињу да раде у две смене, а стручњаци не предвиђају бољитак. Напротив. Са тренутних око 4.500 оболелих већ смо у залету који упозорава, који опомиње и плаши јер како да обичан човек буде хладнокрван када са ТВ-а слуша прогнозу да ће већ у септембру та бројка бити три пута већа и “дебело” петоцифрена. Да у то не треба сумњати, размишљајући логично о преношењу вируса приликом великих окупљања, свакако нас уверавају бројни фестивали и манифестације које по својој природи имају за циљ велику посету. Неке од највећих су прошле, а неке тек долазе, тако да оно што је започето у, рецимо, Новом Саду (Егзит), настављено, рецимо, у Лозници (Лила-Ло), свакако неће мировати ни, рецимо, у Гучи (Сабор трубача). И у протеклим “круговима” пандемије било је скептичних и неповерљивих и према постојању коронавируса и према вакцинисању, о ношењу маски су се “ломила копља”, да ли вреде или не вреде, из неког разлога рукавице карактеристичне за хирурге одавно нико не носи и не помиње, а о прању руку је толико причано да, ваљда, сада већ сви знају да руке треба редовно прати. Онај лавор на “Евровизији”, који је Констракту учинио упосленијом овог лета него икада пре, само је једна од тековина протеклог периода и увек ће нас подсећати на епидемију, чак и када се она заврши. Ако се икада заврши.

Рингишил је активан и у политичком животу тако да се догађаји смењују баш као на кружном току, није досадно ни у спорту, али и историја из не тако далеке прошлости стално се враћа као бумеранг. Док пољопривредници гледају да им суша или град не униште летину, државе се и даље “препуцавају” око тога “ко је први почео” и “ко је шта хтео”, користећи притом и неке од најтужнијих и најнесрећнијих епизода Другог светског рата. Јасеновац је сам по себи реч која опомиње сваког нормалног човека и сваког ко је пацифистички опредељен. Зато и не може човек а да се не запита да ли је и око тог места потребно и да ли је примерено на било који начин више полемисати. Жртве су једина мера. Даље узнемиравање свих оних који су у том злогласном логору завршили, или су у њему без неког најближег остали, у најмању руку је нељудски. Хтели или не, морамо признати да се такве страхоте памте, а сећања су много важнија и од самог положеног цвета или припаљене свеће. Молитву за мир нечије душе можемо изрећи и у својој соби. Нека жртве мирују, њих никако не треба стављати на тај луди рингишпил.   

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Наставници

НАШИ СМО – Летовање

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (0)
Disqus ( )