ГЉИВАР СВЕТОЗАР РУВИДИЋ – Нашао пухару од 3,5 килограма

Познати лознички гљивар Светозар Рувидић јуче је шетајући оближњим шумарком наишао на гљиве пухаре, огромних димензија, међу којима је најтежа имала нешто мање од 3,5 килограма. Како каже, на време је стигао јер би већ за дан или два било касно да их узбере, престариле би и не би биле употребљиве за јело. Овако је успео да од ње припреми прженице, нешто је оставио у замрзивач за касније, а за нашу посету јутрос је приредио посебну дегустацију – чварке од пухаре.

– Јуче сам обилазио терен који редовно посећујем, то је на километар и нешто од града, место где сам и раније налазио пухаре. Чак и веће од ових. Убрао сам четири, остало их је још осам комада, три мале, а остале су престариле. Свежа и млада, када је на пресеку бела, тад је за јело. Ако ударате зврчке, као када проверавате зрелост лубенице, млада звони као незрела лубеница, а стара шобоће као зрела. Велика пухара или „langermannia gigantea“ може да нарасте и преко десет килограма, ја сам налазио од пет килограма, а највећа међу овима је тежила 3.298 грама – каже Рувидић.

Испричао нам је да је уобичајено да почетком јула буде ових гљива, а на месту где је пронашао џиновске примерке већ десетак година их има од уобичајених величине ораха до тениске лоптице, али и ових већих.

– Претпрошле године сам нашао једну нешто лакшу од четири килограма и сачувао сам је. Њу сам већ излагао на изложбама гљива. Иначе, то место није нека богата шума, тек понешто оструге и који багрем. Она не воли места која су кошена, такво станиште јој не прија, воли сенку траве, али и влагу коју задржава.

Мени ово није нешто необично, три деценије се бавим гљиварством, али је тачно да није честа појава овако великих примерака. Стандард је до килограм, а све преко тога је већ реткост. Година није била за гљиве погодна, слабо је било и вргања, нешто башчарки и шљивовача, а после априла суша је учинила своје. Зима ако је лоша, без падавина, гљива неће бити колико би требало – објашњава наш домаћин.

За добродошлицу је припремио чварке од пухаре. Исецкао је делове на коцкице и убацио у врело уље. Пошто је сунђерастог ткива морао је мало да их виљушком исцеди. Посољене највише подсећају на поховане тиквице, али, како нам је Рувидић објаснио, прженице су већ као и оне од хлеба, уз додатак зачина по сопственом укусу.

Лековитост

Пухара је неутралног укуса, мало горачи, али нема ни јак мирис. Здрава је за јело, мада у гљивашу делује као бела џигерица, што некима не одговара. Веома је лековита и наука истражује и даље њену употребу. Прах од ње има најбоље антибиотско дејство. Ако се поспе по огреботини или посекотини, рана зараста без проблема за дан или два – каже Рувидић.

С. Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЈП ‘’ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА” – Без заливања башта и њива

У ТРШИЋУ – Освежили поруке са табли

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу