НАШИ СМО – Летовање

Док ових дана читам књигу “Панонски адмирал” Ивана Ивачковића, коју је овај врсни рок новинар и писац посветио Ђорђу Балашевићу, не могу да се отргнем сећањима на дане у којима сам као десетогодишњак  с одушевљењем слушао први албум “Раног мраза” и одушевљавао се мелодијама, али, пре свега, текстовима песама са њега. Почев од самог наслова плоче “Мојој мами, уместо матурске слике у излогу” до кратке мелодије “Увод”, којом се албум отвара, а у којој се млађани Балашевић обраћа својој мајци као несвршени средњошколац (прекинуо школовање) и којој уместо дипломе и ”матурске слике на таблоу” на новосадском корзоу дарује грамофонску плочу.

Како је то тада утицало на његове родитеље, може се претпоставити, али да ће после више од четири деценије тај албум бити нешто попут музичког романа, можда су могли да замисле само они који су већ тада приметили таленат будућег великог песника још на самом почетку Балашевићеве каријере. Да ли треба помињати песме попут “Неки нови клинци”, “Драго ми је због мог старог”, “Браколомац” или “Продаје се пријатељ”? Све цртице из обичног живота уклопљене у једну велику причу.

И онда, читајући књигу, а упоредо слушајући ову плочу, пажњу ми је скренуо “Један Саша из воза”, песма створена за овај период у години, лето, летовања и путовања. Уз почетно хорско “ша, ла-ла, ла-ла-ла’, испливава глас Биље Крстић с првим стиховима “Јули је месец врућ када путује пола нације, у возу ни за лек нема места без резервације”… Из књиге и плоче, преселио сам се мислима у другу половину осамдесетих и сунцем окупану Пулу. Верудела, Арена, “Пирамида”, “Атомско склониште”, смештај у собичку доброћудне баке, крај железничке пруге и возне трасе, слике које се ређају у сећању… А до Пуле пут је био дуг и узбудљив. Аутобусом до Београда, онда возом до Загреба, ноћење код родбине и наставак даље… Да ли сам тада размишљао о цени бензина, возне карте, о јулском шпицу летње сезоне, о цени лежаљке и сунцобрана, кугли сладоледа,  парадајзу или брескви? Не, коме је то тада падало на памет. Да ли је тада било бомбастичних наслова у новинама о абнормалним ценама на Јадранском мору, свеједно да ли у Хрватској или Црној Гори? Можда, мене тинејџера тада нису занимали… Имао сам довољно уштеђеног џепарца да ме све то не интересује, као ни то да на море идем да бих уживао у луксузном хотелу, лежао на белој лежаљци испод жутог сунцобрана и пио лимунаду с коцкицама леда, данас скупљом од чаше вискија. Нисам био оптерећен мобилним телефоном, селфирањем и фотографисањем сваког корака који начиним на плажи и поред ње. Носио сам стари “Зенит”, са црно-белим “орво” филмом и направио пар снимака са девојком тек да сачувамо успомену којој се и данас с радошћу враћамо. Нема те фејсбук “направи причу” понуде која може заменити ту недовољно квалитетну фотографију, снимљену у контра-светлу, рукама неког пролазника Италијана који није имао искуства да објектив помера и изоштри слику како би се на њој видело колико смо тада били млади и лепи. Данас клепиш неки филтер и мобилни ти направи лице као да си тек изашао из пелена. Тулумба и хладна кока-кола, паштета “Гавриловић”, парадајз и векница врућег хлеба из мале пекаре крај парка, со, море, сунце, љубав и небо без границе било је оно што нас је чинило срећним и потпуно задовољним. Како се данас припремамо за море, знате и сами, не морам даље о томе трошити папир, али да ништа није као пре – закључак је толико једноставан. Некада смо “фићом”, “спачеком”, “заставом” или “тристаћем” лагано стизали до Макарске, Игала, Неума, Ријеке, путем преко Босне и Хрватске или Србије и Црне Горе, неоптерећени и без страхова. Данас, без доброг аутомобила с климом ретко ко креће на такав пут. А километраже су исте.

Слободан Пајић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

Незванично : Лепа Брена, Џенан Лончаревић, Жељко Самарџић једни од учесника Зворничког љета

ЛИЛА ЛО ФЕСТИВАЛ – Бесплатан превоз

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу