‘’ДАНИ МЕЂАША’’ 12. ПУТ – Међа која спаја
Да међа није само место дељења, већ и спајања показала је 12. пут јуче одржана манифестација ”Дани међаша”, коју на Мачковом камену приређује Туристичко-спортска организација Крупња (ТСОК). Прилика је то да се предахне од свакодневних обавеза, да се време проведе на чистом, планинском ваздуху Јагодње, забави уз културно-уметнички програм и народни вишебој, али, што је и најважније, дан искористи за дружење са пријатељима и познаницима. Окупио се ту свет из Крупња, Љубовије и Малог Зворника, али и из Лознице, Осечине па и других крајева Србије, а чуло су и пар коментара на руском.
”Дане међаша” традиционално приређује ТСОК, а директор Младен Стефановић каже да је задовољан одзивом и посетилаца и учесника вишебоја.
– Ова манифестација долази у периоду када је народ заузет брањем малина тако да је сада права прилика да направе паузу, недеља је, леп дан, да се одморе мало, опусте и забаве, да се дружимо. Овде су учесници не само људи из општина са ове тромеђе него и из Лознице и Осечине тако да смо ту да се као комшије усмеримо једни ка другима, да покажемо да смо ту једни за друге и да наше потенцијале на најбољи начин изрекламирамо и да наступимо као Подриње јер једино тако можемо бити конкурентни на нивоу наше државе, али зашто не и шире – рекао је Стефановић.
На ”Дане међаша” радо долазе и председници Крупњу суседних општина па су и овога пута манифестацију посетили челни људи Љубовије, Малог Зворника и Осечине. Милан Јовановић, председник Општине Љубовија, каже да су ”Дани међаша” одраз добре сарадње три општине.
– Када сте председник општине онда знате да је међа сигурно један од највећих проблема у Србији, а ми овом манифестацијом показујемо да на међи могу да се дешавају и лепе ствари и добра сарадња. Сама манифестација је веома значајна јер негује традиционалне вредности из наших крајева и зато ћемо је одржавати сваке године. Јако нам је битно да се људи окупљају, друже и негују традицију тако да се наши обичаји не забораве јер је народ који нема традицију и не зна своју историју осуђен на пропаст. Оваквим неговањем обичаја свакако ћемо имати и бољу будућност – казао је Јовановић.
Да је сарадња суседних општина битна наглашава Зоран Јевтић, председник Општине Мали Зворник. Он подсећа и да су комшије ту да се помажу.
– Наше три општине су братске и најбоље комшије смо, да се помажемо и сарађујемо. Ми смо пример како суседне општине треба да сарађују, а овом манифестацијом покушавамо да сачувамо од заборава и оваква сеоска такмичења. Да истргнемо од заборава оно што су некада наши стари радили, када није било ни интернета ни телевизије него се дружило фино у природи. Драго ми је што је данас овде доста људи да наставимо традицију, а значај оваквих манифестација и јесте у томе да оживи село. Колико нам је ковид донео проблема толико нам је и указао колико имамо наших предивних предела у којима нисмо били па је и ово прилика да покажемо овај предивни предео да људи не долазе овде само једном годишње него током целе године – рекао је Јевтић.
Поред богатог културно-уметничког програма, народног вишебоја, надметања у кувању пасуља другу годину заредом такмичења у обарању руку и косидбе, први пут је одржана и ”Трка из блока”, дуга 19 километара, коју је ТСОК приредила у сарадњи са хуманитарном организацијом ”Срби за Србе”.
Први су на мегдан изашли косци, овог пута њих 11, за разлику од прошле године када су се само двојица надметали. На ливади са високом травом свако је добио своје парче ”терена” и задатак да га у највише три откоса ”почисти”. Жири је вредновао не само брзину, већ и квалитет рада, а у конкуренцији су били углавном искусни косци. Најстарији међу њима био је осамдесетдвогодишњи Крупањац Драгољуб Милић.
– Косим траву ручно свакодневно. Баш сам пре недавно покосио 50 ари за непуна два дана. У руднику сам радио 40 година и када сам отишао у пензију наставио сам да косим. Овде има и млађих такмичара, али нема везе, ја се осећам као младић па ко је бољи нека победи. Младима бих поручио да косе и тако наставе традицију, али и да на тај начин сачувају своје здравље, а старијима да косе ради рекреације – поручио је Милић.
Задовољан бројем косаца је и Митар Дивљаковић из Кржаве који је редован учесник косидбе. Он је најбрже покосио свој део терена, ”ошишао” сваку травку, али на крају, ипак, заузео друго место па му се није дало да освоји тример, награду за победника. Победу је однео Слободан Петровић.
– Много је боље када нас има овако 11, 12, лепше је и занимљивије. То је право надметање и може да се покаже ко може и како да покоси. Максимално сам се трудио, а на жирију је да одлучи – казао је Митар после косидбе за портал ЛН. Објаснио је и шта је за косца и косидбу важно – Мора да прође период да види како коса леже по земљи, а од ливаде зависи и како треба залагати и то је та техника. Мора да откоси пар откоса да види шта коси недостаје, а треба знати и насадити да не буде коса ни затравна ни истравна. Ако је затравна онда врх много хвата, а ако је истравна онда врх не хвата како треба и ту тајну треба знати. У суштини све је вештина и рад, рад, само рад – објашњава искусни косац.
Њему је жао и што није било младих такмичара и што се мало интересују за косидбу.
– Децу нам упропастише телефони и компјутери, ти вибери и шта ти ја знам. То нам децу уништи – јасан је Дивљаковић.
Од ливаде до попришта вишебоја и бине пут води кроз вашар и поред шуме. Са више тезги шири се мирис печења, испод шатри музика, али из шуме допиру граја, смех, звуци хармонике и мирис пасуља који се на ватри кува. У шареном хладу крчка се пасуљ у казану, главни кувар Ђорђе Костадиновић стара се о њему, а Синиша Илић у улози је портпарола бројне групе момака из крупањских села.
– На овој смо манифестацији од 2012, некада добијемо награду, некада не, али најбитније је да се лепо поједе и попије, а права награда је дружење овде. Победници су сви који су овде дошли. Вруће јесте, али смо ми на нашем старом месту испод борова и уз хладно пиво и сок све решавамо. Пријавили смо се за све дисциплине па неко од нас 20 нешто мора освојити – каже насмејани Синиша који шири добро расположење.
Народни вишебој увек је најзабавнији део програма и доноси доста шале и смеха. Стасити момци у доброј форми и они који су форму одавно заборавили на терен излазе са подједнаким еланом, а ту је и неколико девојака и жена које показују да и оне могу да изађу на мегдан.
Скочити удаљ из места није баш лако, али је Никола Остојић показао да ко зна, тај и може и освојио титулу скоком од три метра и десет центиметара. Александра Глигорић победила је у женској конкуренцији.
Захтевно је било потешку каменчину и узети у руку, а камоли је бацити далеко с рамена, али то није сметало Драгораду Машићу па је однео победу, а код жена златна је била Сања Милутиновић.
Да највише снаге и вештине за надвлачење конопца на тешком терену и под врелим сунцем имају показали су момци из екипе Дрво пром ”Кеџеп”, другим местом морали су се задовољити Итанићи Црнча.
Обарање руку изазвало је поново много пажње, а надметање је потрајало до касно када је умор већ стигао све, како учеснике тако и посетиоце.
Како ”Међаши” сваке године донесу нешто ново тако је овога пута трка дуга 19 километара, неки су је звали маратоном, други полумаратоном, али извесно је да је била хуманитарног карактера, окупила, како каже Александар Кикановић, промотер спорта Општине Крупањ, педесетак учесника.
– Захвалан сам свим учесницима ове ”Трке из блока”, својеврсног полумаратона природе у којем нам је био циљ да прикупимо новац за хуманитарну организацију ”Срби за Србе”. Желео сам да подржим спортисте који су дошли да виде ову нашу лепу природу Рађевине, а сви су задовољни стазом. Практично нисмо ни трчали по сунцу јер је стаза ишла кроз шуму. Задовољан сам бројем учесника и боље је да их први пут буде педесетак па да број расте из године у годину – каже Кикановић.
За трчање је, изгледа, битно звати се Александар пошто, уз неуморног маратонца – хуманитарца Кикановића, то име носе и победник и победница трке. Александра Лазић Лозничанка је и однедавно се бави трчањем.
– Ове године сам почела да трчим и наставићу тако. Првих десетак километара трке било ми је супер па сам онда промашила стазу, изгубила мотивацију док сам се враћала назад, али сам, ипак, успела да стигнем прва и презадовољна сам због тога. Претрчала сам мало више него што је требало, али је стаза фина, било је доста успона на почетку, а после је било добро и успела сам да остварим што сам и очекивала – да будем прва и остварим што бољи резултат – каже двадесетдвогодишња Лозничанка.
Из Ваљева је стигао Александар Ракић, победник у мушкој конкуренцији.
– Пријала ми је ова трка и част ми је што сам учествовао у њој. Сама по себи трка је била захтевна, али било је лепо. Честитам Кикановићу на организацији, било је доста тркача и надам се да ће се и следеће године овде поново трчати – рекао је Ракић.
Када се борилиште испразнило, а пехари подељени, дружење је настављено, што у шуми уз пасуљ и роштиљ, што под шатром уз музику и печење. Најбитније је да су Рађевци и њихови гости ухватили времена да предахну од бројних послова, да се друже, забаве и да скупе енергију за обавезе које се врате чим осване јутро после ”Дана међаша”.
Н. Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ВЛАДИМИР ЂУКАНОВИЋ, НАСТАВНИК – За успехе позовите Ђуку
ЈОВАН КУЛЕЗИЋ ИЗ ”АНТИНЕ” – Никад бољи ђак генерације
НОВО – Преузми бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Прати нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
