УЗ РЕПРИЗУ И ЈУБИЛЕЈ – Више од 40 година на сцени
На сцени Вуковог дома културе синоћ је први пут репризно одиграна позоришна представа „Неопрезни радозналац“ позоришта КУД „Караџић“. Иако је сала била више празна него пуна, што свакако не говори о квалитету представе, малобројној публици глумачка екипа је показала да се ужелела играња и дружења са њима, за шта су награђени аплаузом на крају комедије коју је написао Мигел Де Сервантес, а адаптирао и режирао Зоран Грујић. Катарина Цветуљски (Лаонела), Богољуб Стојковић (Анселмо), Милоје Николић (Лотарио), Ана Павловић (Камила) и Велизар Кондић (Антонио) показали су још једном да аматерска глума такође захтева предан рад и посебан таленат.
Реприза „Неопрезног радозналца“, била је прилика и за малу свечаност јер је овај пут посвећена двојици дугогодишњих чланова глумачког тима, Богољубу Стојковићу и Милоју Николићу. Први је већ четири и по деценије активан у лозничком аматерском позоришту, а други само пет година мање. Њима је у знак пажње и захвалности што доприносе развоју позоришне сцене у Лозници управник позоришта Велизар Кондић уручио уметничке слике, а, иначе, обојица су и носиоци посебног признања „Петар Грујић“, које се током фестивала глуме додељује члановима лозничког позоришта. Милоје Николић је био и први добитник ове награде, када је 2007. године установљена, а као глумац аматерског позоришта на сцену је изашао 1982. године.
– Од тог тренутка рачунам своје време проведено у позоришту иако сам у „Караџић“ дошао пар година раније и учествовао у неким колажним програмима који су извођени у „Ђачком ресторану“. Била је то представа „Подрињски већници АВНОЈ-а“ и улога партизана Шојтана. По овој улози носим и свој надимак, којим ме и ословљавају у Друштву, али и познаници и пријатељи. До данас, скоро да није било сезоне у којој нисам учествовао као део глумачког тима, а случај је хтео да најчешће добијам „озбиљне“ улоге. Овај пут коначно играм у једној комедији и њоме обележавам јубилеј, 40 година рада у „Караџићу“. То није мала ствар и за мене је огромно задовољство. Пропутовао сам пуно захваљујући позоришту, стекао бројне пријатеље и то ми је највеће богатство – рекао је Николић за ЛН.
Богољуб Стојковић је награду „Петар Грујић“ добио на седмом фестивалу 2013. године, а први пут је заиграо 1979. године у представи „Угашено огњиште“, у улози Драгана, коју је режирао управо Петар Грујић, редитељ по којем награда носи име.
– У „Караџићу“ сам од 1976. године, када сам постао члан фолклорне секције, али сам потом прешао у позориште. Време је пролетело, као да сам јуче почињао. Нажалост, много је оних који су са нама двојицом почињали али више нису међу живима. Када размишљам зашто сам одабрао баш позориште, закључујем да сам ту пронашао себе и начин да се уметнички изразим јер нисам имао талента за сликање или свирање, што сам, иначе, највише желео. На сцени сам добио неки други живот. Мислим да ћу заједно са Шојтаном радити све док нас здравље служи и да ћемо обележити још који јубилеј – поручио је Стојковић.
На крају представе и после уручења пригодних поклона двојици слављеника, публика је заједно са глумцима упутила још један аплауз у част недавно преминулог Драгана Тошића.
С.П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
УКРАЈИНКА У ЛОЗНИЦИ – Вредне руке могу све
НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
