ОВИХ ДАНА – Сагоревање

Као деца када гледају хорор филмове па су им више од пола пројекције руке преко очију да тек само повремено провире са стрепњом шта ће угледати, тако ових дана, у таквом ставу треба читати новине или гледати портале. Ко има слабе нерве и срце, не би требало ни да их чита, или да чита уз услов да претходно попије нешто за смирење јер су наслови катастрофални. Чист хорор.

”Свекар убио снају, па себе”,  ”Ножем напао девојку, па се убио – пререзао себи гркљан”, ”Младић (23) силовао старицу (74)”, ”Пребио адвоката и његову супругу у канцеларији”, да не помињем саобраћајне несреће,  масовна убиства у САД и слике рата у Украјини. Хтео – не хтео, док човек гледа ТВ или по телефону ”прелистава” информације, мора да налети и види овакве наслове и вести. Тешко да онај ко хоће да буде информисан може бити уједно и поштеђен узнемирујућих вести, слика и фотографија. Трагедије на све стране и нема тог бића које ће све то видети, прочитати и остати ”мртав ‘ладан”.

Осим што се подсети у каквом свету живи, да је насиље у експанзији, да не знаш хоће ли на путу пред тебе излетети неко са пар промила алкохола у крви или под утицајем неке психоактивне супстанце, или ти помињати целу ужу и даљу фамилију у неком реду, схватиш да је доба када се ”кликће” само на ружне вести или оне из света ”естраде”. Стручњаци кажу да је потребно бити ”у току”, али и да је важно посветити се и сопственим границама и менталном здрављу, правити паузе од лоших вести, обратити пажњу на знаке ”сагоревања”. Немогуће је избећи негативан утицај лоших информација и слика па се треба окренути себи, повезивати се са породицом и на најпаметнији могући начин пратити шта се дешава у свету. Знати, али не затрпавати главу гомилом непотребних, а пре свега не негативних података. Тако један портал преноси речи Кристен Кои, асистенткиње на политици и менаxменту здравља на UCLA и медицинске сестре у домену психијатрије која ради с децом и одраслима – ”Заиста је важно да себи дозволимо да поставимо границе када је реч о вестима и друштвеним медијима. Константан прилив трауматичних слика и садржаја заиста може да изазове психички замор. Многи људи су већ сагорели због две године пандемије и њихове резерве да се носе и боре са стресом сада су мале. То је рецепт за анксиозност и депресију.

Осим тога, константно излагање насиљу и негативним вестима може да нам искриви начин размишљања. Може да негативно утиче на људе када је реч о томе како гледају на свет”. Она каже да због тога људи могу да виде све у екстремима – на пример, ако размишљају да уколико паузирају с вестима, то може да значи да их није брига за проблем. То на крају може да доведе до тога да људи мисле да ће се догодити најгори могући исход, што је познато као ”катастрофизирање”. Многи се заглибе у мору лоших вести па готово постану овисни о њима. Уколико нема таквих информација, постану нервозни, дођу у стање ишчекивања нечег лошег, а што је дужи период без негативних догађаја, расте им страховање да ће се догодити нешто много горе, можда њима или некоме до кога им је стало. Кажу упућени да треба обратити пажњу на знаке озбиљне анксиозности, најчешће се дефинише као недефинисани страх или стрепња, да ли је то стално стање, лупа ли срце сто на сат, има ли осећаја панике који не пролази. Тада треба потражити помоћ, а то није знак слабости, вели Кои.

Да је лако, није. Одавно је речено – добар глас се далеко чује, лош још даље, што би се данас могло применити на вести. Оне само сустижу једна другу, о некој катастрофи обиђе планету за минут, а паметни телефони су ту да нас нон-стоп о свему информишу. Како избећи ”сагоревање”? Оставити телефон бар викендом, отићи негде где нема компјутера, на пример до Дрине. Вода, сунце, лежање на шљунку и мозак у леру. Сами, или са неким ко вам не гази по живцима. Опуштен разговор или умирујуће ћутање. Предах од наслова, вести, претњи, упозорења. Боље имати став да је чаша полупуна него полупразна па терај даље. Медији се утркују да што шокантнијим насловом извуку који клик више безобзирно и у сталној јурњави за профитом. Треба их пустити да што више времена трче сами. Да ли сте приметили да све више људи улицом има невидљивог саговорника, не оних са слушалицама у уху који имају некога на вези, већ оних који више ”нису сами”. Пошто нико други неће то учинити, морате сами пристиснути кочницу и дати себи паузу, или чак потпуно избегавати црне вести. Њих је било и биће их, то је саставни део живота, али се треба окренути себи, тражити срећу у ситницама које живот значе и знати да после кише увек стиже сунце. Некада зубато, али сунце.

У супротном не гине ”сагоревање”, а после нема рикверца.

Саша Трифуновић

ПРОЧИТАЈТЕ И…

КАРАТЕ: БАЛКАНСКО ПРВЕНСТВО – Златна Бранкица најбоља сениорка

НАШИ СМО – Заклетва

НОВО – Преузмите бесплатну апликацију ЛН за iOS уређаје на App Store или бесплатну апликацију ЛН за андроид уређаје на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (1)
  • comment-avatar
    Nikola 3 weeks

    Citam samo Loznicke novosti, sve ostalo se maksimalno trudim da izbegavam upravo iz navedenih razloga. Pun mi je pistolj negativnosti, a uticaj stalne izlozenosti crnim vestima vidim upravo na svojim roditeljima. Podrzavam savete na kraju clanka, izadjimo malo napolje, prosetajmo, druzimo se, bavimo se sobom i nama bliznjima…

  • Disqus ( )