ОВИХ ДАНА – Чунак

Сретнем комшију Мику један дан и питам – Хоћемо ли једну партију шаха, он каже – Не могу, идем у село. После неколико дана иста прича, питање и одговор. Када је и на десети позив за кафу, шах, гледање фудбала, пецање, рекао – Не могу, морам у село ствар је постала крајње необична па сам морао да питам шта ради он у селу које, иначе, није помињао годинама.

– Кад питаш да ти кажем. Припремам одступницу, план Б. Видиш шта се дешава, не слути на добро, па хоћу да будем спреман за наредну зиму. Ако се деси оно што сад мирише, да не буде после, требао сам, зашто нисам, а и ко ће слушати моју Ружу кад почне рафално – Кажем ја теби, а ти Немој, Ружо, да мрачиш. Ето ти сад, и слично. Зато идем на село, а и теби би било боље да правиш план Б – рече ми комшија па објасни.

Кућу на селу, у коју није годинама одлазио, окречио је, средио, шпорет оспособио и купио десетак кубика огревног дрвета. Пошто наша зграда, настави он, има само даљинско грејање на гас, а њега, можда, због гужве са Русима око Украјине, неће бити довољно или уопште, а још Зорана рече да струја треба да поскупи за грађане и да је ”крајње време да штедимо и пазимо на потрошњу енергије јер је пред нама тешка зима”, куд ћеш већи знак да се треба спремити, а решење је да запуцкета ватрица у шпорету. Да се избегне смрзавање – због гаса, или банкрот – због цене електрике. Ем се грејеш, ем уједно имаш на чему да скуваш ручак и остало. Зато је он засукао рукаве, средио стару кућу, напунио шупу дрвима и сада чека зиму. Ако буде све како треба, није штета, чешће ће ићи у село, које је заборавио, а ако се црне слутње обистине, ложиће ватру, просипати пепео, цепати дрва и грејати се целе зиме, илити грејне сезоне, појасни он. Још додаде да очекује објашњење у стилу да, пошто је све поскупело, сад мора и струја, а онда ће пошто је поскупела струја, и све остало морати да поскупи. Логично.

Брате мили, забрину ме комшија. Озбиљно. Јесте Зорана најавила поскупљење, јесте онај Владимир кренуо да заврће гас, тачно је и да се све чешће чује да ће бити ”тешка зима”. Мислим се, треба прво прегурати пролеће и лето. Кад год оде човек у продавницу, друге цена. Некада је поскупљење било динар, два, пет, сад одмах 20, 30, 40 динара. Ваљда да трговци не мењају цене сваки дан, него трас по десетак динара, моментално. Од оне једне црвене одавно нема кусура, ако си осим хлеба купио још нешто. Носиш кући кесу, лагана ко перце, а оде најмање хиљадарка и још ти то што си купио траје само до сутра. Сад најавили и поскупљење хлеба. Уредба о контролисаној цени хлеба ”сава” од брашна 500 биће продужена за још три месеца, с тим што нова цена “саве” од среде уместо досадашњих 46 износи 49 динара, рекоше почетком седмице из  Министарства трговине. Све боље од бољег. Треба бити способан па се борити на бар два фронта, прво са ценама, а онда и тражити решење за зиму, уколико се лоше прогнозе остваре. Тешко је сад из перспективе мајице и плус 20 и кусур степени мислити о зими, али изгледа да треба следити пут комшије Мике. Пошто у вишеспратници нити имам подрум за огрев, плавила га канализација па је ван употребе деценијама, нити шпорет на дрва. Гледам неки дан, у глави мерим, премеравам, да купим неки, где бих га ставио? Људи правили зграду за радијаторе, даљинско грејање, ко је поред њих мислио о ”смедеревцима’ или ”краљицама”. Опет, и да има места нема рупе. Где да ставим чунак? Шпорет и да купим, дрва послажем на терасу, мало, боље ишта него ништа, али је проблем чунак. Једино кроз прозор па нека чади комшији. Ја њему, онај испод мене мени па бисмо имали чађаву зграду после такве зиме. Може и грејање на струју, али ако скочи цена, ко ће то плаћати? Све у свему, муке су на видику. Могу се тешити да је до зиме још пет, шест месеци, да ће рат бити завршен до тада, да ће бити гаса, однекле, да ће зима бити блага, али шта ако не буде тако?

Биће сад још оних сто евра за младе, има да ”опљачкам” дете да уложи за шпорет или дрва, ако поскупи електрика, одврћем сијалице где год има вишка, шта ће ми пет комада у соби, није то стадион, па да се почне са припремама. Треба из регала извући дуге гаће, вунене џемпере, наћи јорган што је баба оставила, а ми се смејали који ће ми ”јорган планина” у стану, па бити спреман.

Све ће се решити некако, али где да ставим чунак…?

Т.М.С

ПРОЧИТАЈТЕ И…

НАШИ СМО – Евросонг

ОГРАНИЧАВАЊЕ СЛОБОДЕ ОКУПЉАЊА ИЛИ УСКЛАЂИВАЊЕ СА ЗАКОНОМ? – Ако не може митинг, може ли шетња?

Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбукуинстаграму и јутјубу

Категорије
Тагови
Подели чланак

Коментари

Wordpress (1)
  • comment-avatar
    Nikola 1 month

    Pametno zbori komsija, kako stoje stvari na drzavu i infrastrukturu se ne mozemo osloniti, vec samo na sebe.

  • Disqus (0 )