СВЕТСКИ ДАН СЛОБОДЕ МЕДИЈА – Одговорност није само на владама, већ и на грађанима
Генерална скупштина Уједињених нација 1993. године прогласила је 3. мај Светским даном слободе медија. Овај дан требало би да буде повод не само владама и медијским радницима, већ и грађанима да размисле о потреби за постојањем слободних медија и поштовањем професионалних стандарда. То је дан подршке медијима, али и сећања на оне новинаре који су изгубили живот радећи свој посао.
Колико је битно да владе схвате да је слобода медија нужна за развој друштва, још је битније да то схвате и грађани јер је медијски мрак пут ка угрожавању свих људских права и безбедности сваке особе. Немаран однос грађана према слободи медија широм отвара врата угрожавању њихове слободе.
Поводом овогодишњег Дана слободе медија генерална директорка Унеска Одри Азулеј упутила је поруку у којој се наводи да су поуздане информације од виталног значаја, било то у време пандемије ковида-19, рата или сукоба.
– Новинари играју кључну улогу у пружању ових информација. Они процењују, истражују и шире чињенице, обезбеђујући да људи могу да доносе одлуке на основу информација. Новинарство је, дакле, јавно добро, које као такво морамо бранити и подржавати. Ипак, чак и док УН обележавају десету годишњицу свог Акционог плана о безбедности новинара и питању некажњивости, који Унеско са поносом води, новинари се суочавају са окружењем које се брзо развија. Као што показује наш најновији извештај о светским трендовима у слободи изражавања и развоју медија, више од пет од шест људи широм света живи у земљи која је доживела пад слободе штампе у последњих пет година. У истом периоду убијено је око 400 новинара, само зато што су радили свој посао – стоји у поруци Азулејеве.
Она даље наводи да је појава онлајн платформи довела у питање економску одрживост независних медија преокренувши постојеће ланце вредности и пословне моделе, као и да је дигитална ера ставила медијске раднике и њихове изворе у већи ризик да буду мета – узнемиравани и нападнути.
– Изрази мржње према новинарима спирално су се повећали, а посебно су погодили новинарке. Наше истраживање показује да је више од седам од десет анкетираних жена репортера искусило насиље на мрежи, а како је мало ових технологија регулисано транспарентно и са одговорношћу, починиоци насиља делују некажњено. Ово се мора завршити. Технолошки напредак треба да буде подржан поштовањем слободе, приватности и безбедности новинара. Мреже друштвених медија посебно морају учинити више у борби против раширених дезинформација и говора мржње, истовремено штитећи слободу изражавања – поручила је генерална директорка нагласивши да је Унеско чврсто посвећен тим циљевима.
Н. Т.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЈАДАРИТ: ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (2) – Свету (ни)је потребан литијум
Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Google Play продавници!
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
