ВЕЛИКИ ПЕТАК – Дан тишине уочи дана радости
Данас је Велики петак, дан који симболизује страдање Исуса Христа и његово распеће на крсту на Голготи и зато се сматра најтужнијим даном хришћанства. За Велики петак се каже да је то и дан тишине. Не служи се литургија, изузев ако би Благовести пале на тај дан, пошто се на литургији приноси Богу бескрвна жртва, а на тај дан је Исус Христос принео сам себе на жртву. У знак туге и жалости, на Велики петак не смеју звонити црквена звона, почев од бдења на Велики четвртак, већ се време богослужења обзнањује клепалима, а на вечерњој служби се износи плаштаница коју народ целива и над којом се поклања Христовом гробу.
Ово је и дан строгог поста, на сувом хлебу и води, а ни у кући се не обављају други послови осим фарбања јаја. Дан се проводи у миру и молитви.
Владика Николај Велимировић је рекао да је само васкрсење могло наградити оволико страдање као и да се “само васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити”.
У целом хришћанском свету за Васкрс је везан обичај даривања јајима јер је јаје симбол обнављања природе и живота и доноси радост и онима који га дају и онима који га примају. Васкрс се слави три дана, па су у календару Српске православне цркве, црвеним словом обележени и Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.
Због значаја овог празника, свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недеља је мали Васкрс. Васкрс спада у покретне празнике и празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који пада на сам дан пролећне равнодневице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.
Васкрсење Христово истог датума славе још руска, грчка, бугарска и етиопска црква, као и један број Ескима који живе на Аљасци, али и православни верници у Египту.
