У МУЗЕЈУ ЈАДРА – Изложба о краљици Драги

Манифестација „Свет жена“ настављена је данас у Музеју Јадра где је отворена документарна изложба „Наша суграђанка краљица Драга – између славе и анатеме“ Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца. Аутори поставке су Ана Ранковић, виша кустоскиња историчарка уметности, и Александар Марушић, виши кустос историчар, а организатор овог програма била је Библиотека Вуковог завичаја. Лозница је шести град после Горњег Милановца у којем је изложена ова поставка, а, према Марушићевим речима, већ је заказано још седам изложби у Србији и Републици Српској.

– Краљица Драга Обреновић, или Драга Луњевица, Драга Машин, рођена је у Горњем Милановцу 11. септембра 1866. године као ћерка Панте и Анђе Луњевице. Била је унука познатог Николе Милићевића Луњевице који је финансирао оба српска устанка и био девер на венчању кнеза Милоша Обреновића и кнегиње Љубице. То је једна јако значајна породица у рудничко-таковском крају и нас је мотивисала да неколико гоидина истражујемо њен рад и хронолошки приредимо овако комплексну изложбу пуну докумената и експоната – рекао је Марушић, подсећајући да је премијера изложбе била у новембру 2020. године у Горњем Милановцу, а да ће је после Лознице видети и публика у Фочи и Требињу.

До 17. априла Лозничани могу видети бројне фотографије и писану документацију о Обреновићима и краљици Драги, као и њен јастук, посуђе из таковског дворца и завесу, оригинални предмет, у коју су она и краљ Александар били замотани после убиства и бачени са прозора спаваће собе. У једној витрини је накит из ТВ серије о Обреновићима, који је носила глумица Љиљана Благојевић, а реч је о репликама оригинала. Изложбом доминира портрет краљице Драге (1901), репродукција оригиналне слике Паје Јовановића, која се, иначе, чува у Историјском музеју Србије.

– После 1903. године о краљици Драги постојала је неуравнотежена прича где се све оно што је било лоше у последњих 150 година приписивало њој. Ми је овом изложбом нисмо неумерено хвалили, већ смо се само водили објективношћу. Да прикажемо и оно што је било добро код ње. То је њено знаменито порекло, виши ниво образовања, чак и за данашње прилике, као и њен морал, који колико год се оспоравао, није био такав. Краљица Наталија Обреновић сигурно је не би узела за своју дворску даму да је имала такве моралне карактеристике какве су јој њени политички и сваки други противници приписивали. Драга је инсистирала да се неки српски обичаји примењују на српском двору, а помагала је и велики број уметника. Борила се за своју породицу, рано је остала без оба родитеља и бринула је о своје три сестре и два брата. Говорила је немачки језик, преводила је и писала. Одбијана је да буде професор немачког језика, а њен први брак није био брак који је она желела. Њен отац је сматрао да није препрака то што је 14 година млађа од Светозара Машина, тај брак је трајао кратко, четири године, он је преминуо, а причало се да га је она убила, што никако није било доказиво. Оног момента када постаје краљица и супруга краља Александра, не можемо рећи да није имала политичких амбиција, али њен највећи проблем био је тај што није могла да има порода. Питање наследника престола било је најзначајније у свакој династији па и у српској. Сви противници владарске куће Обреновић су видели краљицу Драгу као погодну за обрачун са том породицом. У први мах нису сматрали да треба да их убију, већ само да их протерају, али се десило то што се десило. Изгубили су у странкама своје присталице, али пре свега у војсци. О томе говори ова изложба – објаснио је коаутор поставке.

Задовољство што је у „Свету жена“ представљена и ова изложба изразиле су Мирјана Пејак, директорка Библиотеке Вуковог завичаја, и Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу, истичући да је и овај преграм резултат добре сарадње установа културе и да је вредност изложбе у њеној објективности јер није ни за ни против, већ побуђује посетиоца на размишљање.

Крај манифестације је 22. марта, када ће у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић од седам увече бити организовано отварање изложба „Путујуће шаре Србије“, ауторке др Милице Живадиновић, академске сликарке и историчарке уметности.

С. П.

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Мање од 700 оболелих

ЗА ЗЕЛЕНИЈУ ЛОЗНИЦУ – Богатији за 350 садница

Преузмите бесплатну апликацију ЛН на Google Play продавници!

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу