У БОРБИ СА ДИГИТАЛНОМ ДЕМЕНЦИЈОМ – Најважнија је самоконтрола

О штетним последицама превелике изложености младих дигиталним медијима, чиме се над њима успоставља својеврсна контрола, уз потенцијалну опасност да се код њих развије такозвана дигитална деменција, говорио је данас у Омладинском центру Недељко Јовић, психолог и писац из Београда, представљајући своју књигу „Млади под контролом… дигитална деменција! Шта чинити?“.

Организатор овог скупа, који је уједно био и радионица и трибина, организовао је Центар за културу „Вук Караџић“, а публика је у интерактивном односу са аутором могла да чује како се успоставља критички начин приступа негативним аспектима дигиталне ере, односно променама у личности које су изазване злоупотребом и несавесним коришћењем интернета.
Према речима Недељка Јовића, књигом је желео да понуди својеврстан водич за родитеље како да делују превентивно, али и да препознају прве знаке за забринутост.

– Млади су под контролом великих интернетских компанија које полако али и сигурно стичу власт над нама и обавијају нас тим „филтерским мјехуром“. То ја наш персонални интернет који мења оно што читамо и како размишљамо. Добровољно препуштање контроли информатичко-технолошким механизмима и одрицања од самоодређења дугорочно ствара стрес који у поремећају памћења, пажње и концентрације доводи до дигиталне деменције – рекао је Недељко Јовић.
Он је објаснио да је у борби с тим, пре свега, битно успостављање самоконтроле за шта су потребна правила и ограничења као функционални обрасци понашања.

– Одговорност се преузима преко својеврсних уговора као аутентичне мотивације. То подразумева успостављање контроле коришћења мобилног телефона касно ноћу, у периоду када млади људи треба да одмарају, пре свега радним данима. Викендом га могу користити дуже. Самоконтрола је битна у периодима када деца иду у обданиште, ђаци у школу, студенти на факултет. Овај наш програм обухвата пет недеља или 20 дана. Реализује се тако што се уз помоћ родитеља направи уговор и у договору с младим човеком направи предлог коришћења мобилног телефона у периоду док спава, без прекидања сна јер врло је битно да нема позива и порука, а да је телефон поприлично удаљен од њега и кревета. У том периоду треба спавати пуним сном, без прекида. Коришћење мобилног телефона касно ноћу штетно је за мозак, пре свега зато што заслони паметних телефона производе плаву светлост која збуњује мозак и он може престати да шаље сигнале о времену за спавање. Светлост паметних телефона може пореметити циклус мировања, а последица је немир. Наш крајњи циљ је превенција и очување доброг здравља – објаснио је Јовић и подсетио да овај пројекат предлаже дијалог и стваралаштво као решење у борби против дигиталне деменције.
С. П.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
У БИВШОЈ ”ВИСКОЗИ” – Смеће у фабричком кругу
ЗАВОД ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ, ШАБАЦ – Мање од стотину новозаражених
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу