НАШИ СМО – Улог
Претпостављам да нисам једина која осети радост када у туђим мислима препозна своје. Некада као преписане, а некада се уз помоћ туђих и сопствене боље разумеју. Ја сам ових дана имала два таква сусрета, као поручена за детоксикацију од разних других отровних мисли и дела у јавном простору. Пошто ми се већ посрећило, ево да поделим те утиске, сигурна да ће и вама бити интересантни за размишљање, макар се и не сложили.
Елем, почела је јавна лицитација о председничким кандидатима, ко је сигуран, ко би могао бити, ко ће бити “тројански” за одвлачење гласова, а богами почела и рафална паљба по појединцима. Неко би рекао одважнима јер у оваквој ситуацији није лако изаћи на црту фавориту и његовој логистици. И ја то исто мислим, али није то та тема, то је тема над темама и захтева посебну пажњу, али значајна је и за ову другу која ме је понела у тренутку када сам прочитала објашњење професора Миодрага Зеца зашто он, иако се одлично котира у истраживањима јавног мњења, неће бити председнички кандидат. У случају да нисте прочитали на порталу Н1, ево пар цртица: ” Ја нисам човек за председника, јер сам ја цео живот уложио да будем независан, слободан и индивидуалан, ја нисам човек групе”, каже он наводећи да не жели да буде ни на посланичкој листи, јер је за њега најважнија вредност слобода. “Ја сам и себи и Србији, и позицији и опозицији најкориснији овакав какав јесам. Ја позивам људе на размишљање, на сумњу, на креативно размишљање, на рационалан приступ стварности. Мој производ је критичка мисао, сумња, а овде се продаје вера.” И још да додамо на његово “вера” и пословично нашу “веру за вечеру” и да нам свима буде све јасно.
Не бих да отварам етичке полемике на тему да ли појединац има право да ставља свој комодитет изнад интереса заједнице јер неко би, с правом, и тако могао да размишља. Уз то мислим и како не смемо да банализујемо ничеовску теорију о вољи за моћи јер сам убеђена да она није апсолутни покретач код свих људи, али да без ње не можете бити ни “енглеска краљица”. Паметни владар на трону без трунке страсти да ту и остане брзо би се исповраћао и побегао главом без обзира. Зато мислим да се професор Зец није правио важан и да није тврдио пазар, његова страст је она коју је описао као слободу мисли и говора на опште добро. И сад, када се одважност коју сам већ споменула не би, као у нашем случају, свела на спремност да се истрпи јавни линч из најприземнијих и најпрљавијих мотива, него као кадрост за преузимање одговорности на добробит других, не би било ни потребе објашњавати како је добро да постоје и они одважни да не буду ничији. Да не полудимо до краја понети моћи или осећајем немоћи. Свеједно.
Ако сам сморила овим размишљањем ево да променим тему и да вам предложим да прочитате колумну мог омиљеног аутора Ранка Пивљанина “Милунка Савић гине у ЕПП-у”. Реч је о спотовима које финансира америчка амбасада поводом 140 година од успостављања дипломатских односа између Србије и САД. Скоро годину дана убијају са свих националних фревенција поруком “Ви сте свет” представљајући нам достигнућа наших најумнијих глава и несвакидашњу храброст једне жене да нас увере како нисмо толико лоши, колико, ваљда, сами о себи мислимо. Толико је то отишло далеко да се питам зашто у главној поруци недостаје “И”. “И ви сте свет”, да нам буде јасније шта је смисао ове кампање. Можда да је дошло време да, као Милунка у најновијем споту, заштитимо друге од себе.
А ко ће да заштити нас од нас самих. То је питање од милијарду долара. Дижем цену, појешће је инфлација глупости.
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
