НАШИ СМО – Аустралија
Док смо сабрали два и два, преварили храну од новогодишње ноћи, Божића и других светковина пре Светог Саве, прође половина месеца, што би рекли старији, као да га неко украде, а у бележници догађаја већ се накупило толико података да их је довољно за препричавање све до децембра. Првог јануара нас је узнемирила вест о нестанку младића из Сплита у Београду за којим се још увек трага у нади да ће се појавити жив. Трећег дана нове године настављени су протести против отварања рудника јадарита, блокаде путева, како у лозничком крају, тако и у другим градовима Србије.
Док се ближио референдум, додатан притисак, уз холестерол од печења, руских салата и кремастих торти, нагурала нам је Аустралија поневши се, најблаже речено, нефер према Новаку Ђоковићу. Нација је из минута у минут пратила шта се дешава око рекета број један и чудила шта све тај пусти, далеки и богати свет може да чини с једним Србином, спортистом који је на колена бацио многе тениске величине ове планете. Човека који је помагао тој истој Аустралији када је требало, али и штитио сваког тенисера у тешким ситуацијама. Кад Нолета могу тако да цимају – важи виза – не важи виза, вакцинисан – није вакцинисан, прележао корону – није је прележао, шта треба да очекује један човек који спада у лигу “обичног света”, питали смо се протеклих дана.
Ујдурма, коју су пратили сви светски медији, против које су се дигли Срби у Мелбурну певајући песме из завичаја како би мотивисали свог Нолета док лежи у некаквом “хотелу” као окорели криминалац да и даље држи дигнуту главу и мисли само о својим новим спортским корацима, трајала је до прошлог викенда, до пред сам почетак турнира. Толико је трајало и вагање ко ће “победити”, Аустралија или Ноле, као и нада да ће он ипак изаћи на терен и показати зашто је број један. После 11 дана дочекала је и Србија и Ђоковић да пресуда каже – нема ништа од Аустралијан опена за најбољег тенисера света. На првом грен слему сезоне играће неки други, од којих је многима лакнуло када су чули да најбољи пакује кофере и авионом напушта Аустралију.
Тог јутра, у недељу, када се одржавао и референдум у Србији, уместо да на улици чујете устаљено питање – јеси ли гласао или шта си заокружио, на сваком кораку само су се чули коментари срамне одлуке министра за имиграције у Аустралији о коначном укидању визе Ђоковићу и депортовању за Србију. Његова је била последња и јача од претходне Новакове победе на суду Викторије. Федерални суд све је решио и поред изнетих чињеница пресудио да му виза не буде поново одобрена. Отпала је могућност одбране титуле, али и све наде честитих људи и Нолетових навијача да ће правда бити изнад политике. Овако, поред свих понижавања, која је стоички поднео, чека га и казна, новчана и спортска јер му уласка у Аустралију, највероватније, нема наредне три године. Пола милиона долара је казна која уз депортацију иде као свећица на торти. Зато и не чуди што је сваки детаљ о Ђоковићевом повратку кући и у дану референдума био битнији грађанима него подаци Републичке изборне комисије, што је излазност на гласање за ДА или НЕ била таква каква јесте. О “терору” и судбини “сина јединца Србије”, како Новака назва глумац Петар Божовић, причаће се и даље, вероватно много дуже него о референдумским резултатима, а мора се признати да су у недељу многи имали већу бригу зашто је авион за Дубаи, у којем је Ђоковић, каснио с полетањем петнаестак минута него зашто је излазност до поподневних сати била на “историјском минимуму”.
Први видео-снимак из авиона на којем се види део Ђоковићевог тима привлачио је више гледаности него извештаји с бирачких места у информативним програмима. Можда зато и не чуди што је све око референдума прошло без веће еуфорије, а извесно је да ће се у данима испред нас и даље више износити подаци о Ђоковићу него о гласању, или ће, барем, привлачити пажњу већег броја грађана. Оне две трећине уписаних у бирачке спискове који нису изашли да гласају, али и оних који су испунили своју грађанску дужност тек реда ради.
Како год, Ђоковић се вратио у Београд, а они који су у Аустралији остали да играју тенис, вероватно ће мислити о њему и потезима који су највећу штету нанели правди, белом спорту и таквом такмичењу.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу
