НАШИ СМО – Перспектива
”Ако сијаш, сјајно је, ако мрачиш, мрачно је”, казао је својевремено глумац Небојша Глоговац. Од те личне перспективе све полази, некима је чаша редовно полупразна, а некима полупуна, па тако гурају кроз живот. Они први стално мисле да је другима боље, лакше, лагодније, а они други уживају у животу, радујући се ситницама, а ако и нема на хоризонту крупнијих ствари да их обрадују, уверени су да ће и оне стићи. Кад-тад.
Можда је крај једне, односно почетак нове године прилика да се перспектива мало помери у плус фазу. Тачно је, многи немају већих разлога за оптимизам, иза нас је још једна корона година, без најаве када ће нас тај вирус напустити, бурно је било у нашем крају због пројекта ”Јадар” и та бура је, чини се, само привремено утихнула и прети да се претвори у ураган. Надајмо се да неће јер знамо да никако није добро када се поред Дрине, између Цера и Гучева, добро заталаса јер тај талас, учи нас историја, запљусне до далеких обала и обавезно кврцне неко царство. Ваљда ће разум бити јачи од новца, политике, интереса ових и оних, ваљда ће питома, зелена лепота долине Јадра победити сива рударска окна. Требало би да свима поглед добаци далеко у будућност јер ваља овде под капом небеском ходати и у наредним вековима, да могу јабуку убрати са стабла, само о мајицу обрисати па загристи и праунуци наших праунука. Какав ће исход бити, видећемо.
Песимиста каже да се не радује тој ”најлуђој ноћи”, како ју је неко крстио, јер исти проблеми које има 31. децембра дочекају га и 1. јануара само је годину дана старији и још ближи одјавној шпици живота, а нема појма ни колико је до тада остало ни шта му је још и каквог садржаја припремио редитељ живот. Зашто онда не бисмо послушали речи Јована Дучића -”Ко мисли да је срећан, он је заиста срећан”, а можемо покушати да верујемо далај-лами који вели – ”Срећу одређује стање нашег духа, а не догађаји”. Све нам је спаковано између два уха, ту је централни компјутер који нас води, а мисли су програми којима га хранимо и одређујемо начин његовог функционисања. То не значи да се живи по систему ”дај шта даш, ту сам где сам, нећу ништа чинити да ми буде боље него ћу чекати да ми то падне с неба”. Не. То значи да предаја није опција, да знаш ко си и шта си, колико вредиш, да се не потцениш, али ни не прецениш.
Ко успе да нађе ту равнотежу, успео је. Њега покуде неће поколебати, нити похвале покварити. Није лако постићи тај баланс, али ваља тежити томе. Тако можеш да гунђаш за све живо, да ти смета кад је топло и кад је хладно, кад је киша и када је сунчан дан, да будеш у фазону ”нећу ни што хоћу”. Шта добијеш? Ништа. Губиш енергију, сејеш негативност и одбијаш људе од себе. Опет, ако си позитиван, опуштен, себе не схваташ преозбиљно јер ниси ни Тесла ни Ајнштајн, ниси измислио пеницилин, ни точак, привлачиш људе. Нарочито у земљи која стално чека боље дане који ће већини доћи (мало) сутра, у којој је стално нешто историјско од фудбалских утакмица, избора, референдума и сличних ствари.
Нама је стално нешто преломно, а дан после терамо по старом. Својеврсни ”дан мрмота” у неким областима бивствовања траје нам баш дуууууго, али манимо се тога. Погледајмо свој лични универзум. Синоћ је била новогодишња ноћ. Ако данас ово читате, можете себи честитати јер сте преживели и другу корона годину, одолели не само вирусу, него и атаку лудих поскупљења, удару на психу, испирању мозга, а нисте ни у лудари због политичара који, на свим нивоима, редовно кидају живце свакоме ко се бави луксузом званим размишљање и сопствено мишљење. Уколико је пред вама било нешто ића и пића, ето још једног разлога за добро расположење. Онај ко је у поноћ имао некога да га загрли, пољуби и размени жеље за срећну нову 2022. може бити срећан што није сам. Има некога до кога му је стало, он је неко до кога је некоме стало, а то није мало. Са оним, онима, које чувате у срцу слободно можете закорачити у још једних 365 дана, а уколико и кад они истекну, поново има ко да вас загрли, и ви имате кога да загрлите, победили сте. Све остало су трице и кучине. Послушајте Глоговца, потрудите се да ”сијате”, има ко је плаћен да ”мрачи”, и биће сјајно.
На крају, уз добро здравље, важно је да нам 2022. свима донесе што више среће, а требаће нам. Јер, знате за оно, на ”Титанику” су сви били здрави…
Т.М.С.
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
