НАШИ СМО – Анамнеза
Србија већ деценијама живи у стању сличном оном када нас хвата грип, када осећамо малаксалост, болове у мишићима, као да смо претходних дана мало јаче запели у теретани или на неком физички захтевнијем послу, уз благо повишену температуру, ону која нас мрцвари, ствара главобољу, доводи до халуцинација и бунцања… Баш као у обичном људском животу, тако и у држави, рекло би се, после детаљне анамнезе и консултације с лекаром, одговора на сва питања која следе после оног – “Шта вас мучи? “, следи добра дијагноза и одређивање терапије.
Протеклих дана једна “анамнеза” и “дијагноза” изазвале су буру коментара, реаговања на друштвеним мрежама, у писаним и електронским медијима. Док једни стају у одбрану “пацијента”, критикујући на све могуће начине понашање “лекара”, са друге стране су они који се држе става да је помоћ доктора неопходна увек када је циљ спасавање и излечење болесника.
Изјава признатог српског и југословенског режисера Горана Марковића да би “само пад режима и потпуно ресетовање целог друштва створило услове за нормалне, демократске изборе” изазвала је велику пажњу јавности, која је и у овом случају подељена на власт и опозицију. Наиме, причајући о актуелној ситуацији у Србији, Марковић је рекао да је “граница трпељивости већ пређена и да ово неће моћи вечно да траје”, надовезујући се на своју претходну реченицу да “људи као да су заборавили да је могуће живети пристојно, без сталног притиска” и додајући да су се људи “дефинитивно ослободили страха и, на другој страни, утерали су страх у кости репресивном режиму”. У наставку Марковић наводи да се “ствар заоштрава и води ка расплету”, али изражава и сумњу да је “мало вероватно” да пад режима протекне “мирним путем”. Коментарисао је и дешавања на Факултету драмских уметности, као и одлуку Управног одбора Филмског центра Србије да без образложења поништи одлуку конкурсне комисије о додели финансијских средстава за филмове тројице редитеља, међу којима је био и он, али реченица
– Ја се ипак надам да Александар Вучић има пред очима Чаушескуов крај и да ће се повући без крви – прелила је чашу. На Марковићеве речи међу првима је одреаговала министарка за рад и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић. Она је његове изјаве коментарисала на друштвеним мрежама (инстаграм налогу) у виду “анамнезе његове болести”: – Каже да је депресивано потиштен. Говори да треба стрељати председника Србије Александра Вучића! О крви говори као о води. Причињавају му се логори за људе. Србија му је – дно дна”, и “дијагнозе”: Фрустриран и агресиван, уметнички импотентан, без националног идентитета”. Уследила је осуда оваквих речи од дела културне и медицинске јавности, обичних грађана на друштвеним мрежама али и подршка министаркиним речима оних који сматрају да је Марковић овај пут “претерао”. Огласила се и премијерка Ана Брнабић изјавом да је Марковић “сигурно био међу првих десет”, који су од државе добили највише новца, за шта би требало “да оде код Александра Вучића и да му каже хвала”. Ваљда зато јер је он главни за давање државних пара…
Да ли је Марковићева метафора била прејака, разматраће многи и у наредним данима, као и то да ли је Кисић Тепавчевићева прекршила кодекс лекарске струке дајући јавну “анамнезу” и “дијагнозу”, али да нам свима недостаје детаљна медицинска претрага и добра терапија, то би се, вероватно, већина људи у Србији сложила одмах. Пре свих они који себе виде, како неко написа, у “генерацији која се никада вратити неће” – васпитаваних по истом моделу и одгајани да буду пристојни људи у пристојној земљи.
Слободан Пајић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
