НАШИ СМО – Мораторијум
Био нам је председник, отишао председник, да ли вам је сад нешто јасније? Да ли је ишта јасније мештанима из Горњих Недељица и околних села? Бојим се да није. Да ли је председнику нешто јасније – дан пре његовог најављеног обраћања нацији гајим тиху наду да јесте.
То зрнце ископала сам из уверења да Вучић боље познаје менталитет српског сељака од многих других политичара и из свог окружења и из опозиције јер је као млади радикал претабао целу Србију уздуж и попреко, и то кад се јавно прави важан како познаје свако село, а у овом крају и заселак, будите сигурни да на то има право. Он је систематичан у оном што ради, што не зна, научи, што научи, уме да искористи. Тако је урадио и овог пута, дошао је спреман, знао је да поређа и фамилије по засеоцима, знао је по именима и ко је у удружењу “Не дамо Јадар”, једино није тачно знао колико је земљишта већ продато “Рио Тинту” и није знао да је пољопривредно земљиште у зони заинтересованости рудника већ проглашено за грађевинско. Рекла бих да је знао и шта ће му људи рећи и шта од кога може да очекује.
Са друге стране мештани искористили прилику да се изјадају, набројали све шта им фали, шта их брине и изнервирали добар део локалне јавности јер “није то, забога, била тема”, “превеслао их Вучић жедне преко воде”, “убацио им је милионче кроз Зелени план као коску око које ће се побити”, “завадиће људе и после ће лако”. ОК, може и тако да се гледа, али ја не бих. Мени је све то што сам видела и чула био крунски доказ да су људи потпуно збуњени, да нису сигурни шта их очекује, али да знају да ништа не ваља. Изнад свега, у њиховим молбама да им се среде путеви, заштитни бедеми од поплава, посао, место у вртићу, аутобуске линије и слично што живот значи било је више него јасна порука да је њихов живот ту где јесу и да њихово примарно размишљање није одлазак, него опстанак. Такође, и директна питања везана за рудник била су још директнија порука да они одлуку не везују за Владу Србије, него за њега – председника којем верују. Сад му верују, сутра ће да га сматрају најодговорнијим за све што их снађе.
Ето, то сам ја тако повезала, нешто ми говори да је и Вучић то морао да примети јер то што је неко продао парцелу не значи да ће и целу имовину. Продавало се док се није знало шта је заправо на столу, неко целу имовину, зато што је нашао рачуницу, неко парче да се “покрпи” кућни буџет или шта већ, али када су људи који од те земље живе схватили на каквој депонији ће завршити њихова породична историја и будућност, продаја је стала. Не може се купити на другом месту оно што већ имате, а опет, ако су у праву они који тврде да је отварање рудника са “Рио Тинтом” или Кинезима извесна ствар само је питање времена, како да човек остане у тим енклавицама на потпуно обезвређеном животу и имовини. То су страшни лични ломови и зато су мештанима из зоне Јадра потребни разумевање и подршка, а не осуда што нису Вучићу сасули у брк оно што би они са безбедне дистанце. Чак имам утисак да су то боље схватили водећи европски медији који интензивно извештавају о целом том случају, стављајући управо у први план српског сељака из долине Јадра. А у целој овој еко-причи са неизвесним крајем важан је само човек и све живо што га окружује.
Ако је тачно макар у фрагментима оно што тврде водећи стручњаци ове земље, дајте да застанемо мало. Да се пресаберемо, да се не инатимо у корист штете највреднијег што имамо. Хајте да питамо Немачку, Канаду, Кину, Аустралију и све друге развијеније земље од нас, које су спремне као запете пушке, зашто сировине за батерије и електричне аутомобиле не копају у свом дворишту када већ имају вишеструко богатије резерве литијума од нас? Зашто нас тетоше као малоумнике како нас је Бог погледао када нам је дубоко закопао то нешто што свет до сада није видео, а ето, нама се заломило. То почиње озбиљно да ме нервира. Видим да нервира и све друге људе у Србији без обзира на то колико су далеко од бушотина у Лозници или у осталим маркираним деловима земље. То их је и извело на улице и немам никакву дилему да ће тамо и остати све док не буду сигурни да је опасност прошла. И то нема никакве везе да ли сте наклоњени власти или опозицији. Знам да то и Вучић зна, као што зна да исто мисле и чланови СНС и уопште се нећу изненадити ако почне да повлачи ручну. То што је изненада саопштено како ће “Рио Тинту” требати још најмање петнаестак месеци да доврши студију еколошке изводљивости или како се већ зове, мени делује као покушај куповине времена и смиривања ситуације.
У прилог томе ево мог конструктивног предлога, боље нисам умела да смислим – прво да навијачима из остатка света поручимо да ћемо ми, као мала земља скромних људи, сачекати да видимо каква су њихова искуства у експлоатацији литијума па ћемо онда кренути за њима по истим стандардима и истом рудном рентом, а у међувремену дајте да прогласимо мораторијум на сва поступања која имају директне или индиректне везе са будућим рудником независно од тога, што неко рече, чије су бургије. Одатле треба кренути као што треба наставити са државним улагањима у лепа лозничка и лепа села целе Србије.
И да завршим, људи из сале парохијског дома у Горњим Недељицама, нека сте тражили, нека сте добили. Срећно вам било, користили дуго у здрављу и весељу!
Зорица Вишњић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
