ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (6) – Нико нема право да расељава људе

Долина Јадра представља једну од најзначајнијих резерви подземних вода на простору западне Србије, чија примарна функција треба да буде водоснабдевање становништва, са уздржавањем од активности које могу нарушити квалитет и квантитет овог драгоценог ресурса, каже в. д. декана Шумарског факултета Ратко Ристић. Ако би се акценат ставио на пољопривреду и прерађивачку индустрију, запослило би се далеко више људи и не би било загађења, донело би већу корист не само Лозници, већ и целој Србији, сматра он

Прича о отварању рудника јадарита изашла је последњих месеци из оквира локалног и дошла у жижу шире јавности. О њој говоре не само мештани села у чијем је комшилуку најављен долазак рудника, него и академици, уметници, министри, политичари и, наравно, представници “Рио Тинта”. Оно у чему се сви слажу јесте да се не слажу, а свако има своје аргументе за и против, како стручна јавност тако и обични грађани који још увек немају довољно поузданих информација о томе шта заиста доноси евентуално отварање рудника. Ако се онима који живе у долини Јадра може “пришити” да говоре субјективно јер их се најдиректније тиче исход ове приче, стручним људима се то не може “замерити”. Један од оних који често говоре о овој теми је Ратко Ристић, в. д. декана Шумарског факултета Универзитета у Београду, који је на ту тему имао пролетос и излагање у САНУ, а одазвао се позиву Лозничких новости да изнесе свој став.

Ратко Ристић, в. д. декана Шумарског факултета Универзитета у Београду

Према његовом мишљењу, реализацијом пројекта “Јадар”, на површини која захвата неколико хиљада хектара земљишта под шумским, пољопривредним и урбанизованим површинама, отварањем копова, формирањем депонија, експлоатацијом подземних вода, третманом руде сумпорном киселином, изградњом приступних саобраћајница и трајном променом намене простора, неповратно се ће изменити и деградирати постојећа слику предела и угрозити биодиверзитет.

– Прелиминарни процењени просторни обухват пројекта “Јадар” износи од 2.031 до 2.431 ха. Само у почетној фази реализације пројекта било би уништено 533 ха земљишта, од чега 203 шума и 317 ха обрадивог земљишта. Тек после масивних земљаних радова било би могуће ископавање јадарита, а процес ископавања руде и црпљења подземних вода довео би до слегања готово 850 ха земљишта. Успостављањем депонија у непосредној зони приобаља изразито бујичних водотокова Корените и Јадра, рађа се стална претња да бујични поплавни таласи разоре заштитне насипе и тела депонија, разнесу отровни отпад и трајно контаминирају читаву долину. Отвара се могућност транспорта великих количина полутаната, честица које нарушавају равнотежу материја ваздуха, до тока Дрине, затим Саве, са непредвидивим последицама за приобаље Шапца, као и Макиш, водоизвориште Београда. Само једна планирана депонија у близини села Горње Недељице, која би имала висину 60 метара, заузима површину од 19,5 ха. Планирано је одлагање око 9,4 милиона тона материјала (јаловина и сиромашна руда), на фолији дебљине 1,5 мм, како би се заштитиле резерве подземних вода од процуривања токсичних материја. Долина Јадра представља једну од најзначајнијих резерви подземних вода на простору западне Србије, чија примарна функција треба да буде водоснабдевање становништва, са уздржавањем од активности које могу нарушити квалитет и квантитет овог драгоценог ресурса – објашњава Ристић.

На 15 километара од центра Лознице

Према његовим речима, евентуални почетак експлоатације минерала јадарита и затрпавање јаловином вршног дела слива потока Штавица, неповратно ће бити уништен значајан потенцијал већ детерминисане туристичке регије, са локалитетима од културно-историјског и духовног значаја. Расељавање становништва, трајна елиминација могућности за напредну и профитабилну пољопривредну производњу, сталан ризик од загађења ваздуха, воде и земљишта, суштински умањују економску и еколошку перспективу. Град Лозница налази се на малој удаљености од опасних загађивача као што су депоније јаловине рудника “Столице” (руда антимона) и “Зајача” (руде антимона и олова), а у самом градском подручју је напуштени комплекс фабрике “Вискоза”, са огромним количинама токсичних и канцерогених материја. Локација пројекта “Јадар” је на само 15 километара од центра Лознице. Посебно је нејасна корист за државу Србију, уколико се уопште може говорити о било каквој компензацији за тако масивну деградацију простора и трајан ризик по здравље и безбедност становништва, сматра он.

Подсећа и да је планирано формирање једне од депонија на сливу потока Штавица, површине од 166 ха, где би претходно било уклоњено око 26.000 м3 дрвне масе, чиме би се трајно уништиле екосистемске и економске услуге постојећих шума, заштита од ерозије и бујичних поплава, прихрањивање извора, очување биолошке разноврсности; повољни микроклиматски услови; туристичко-рекреативни и ловни ресурси. Уништење и фрагментација станишта имаће снажан негативан ефекат на живи свет, који, између осталог, обухвата неколико стотина биљних и животињских врста, од којих су 145 са статусом строго заштићених и заштићених врста.

– Пројекат “Јадар” се представља српској јавности кроз пропагандне поруке о преимућствима литијум-јонских батерија, расту потражње литијума на глобалном нивоу и “историјској” шанси Србије да буде лидер у области производње батерија за електричне аутомобиле. У складу са чињеницом да се већ сада даје предност натријум-јонским и графенским батеријама и примени водоничне технологије, када је у питању погон електричних аутомобила, то је крајње дискутабилан став. Последња генерација натријум-јонских батерија показује све потребне перформансе уз мање трошкове производње, због чега је највећи светски произвођач батерија за електричне аутомобиле ЦАТЛ, иначе, снабдевач “Тесла” корпорације, најавио прелазак на њихову масовну производњу, уместо литијум-јонских батерија, почевши од 2023. Промотери јадарита прећуткују истину да Србија није уопште толико богата литијумом. Немачка има највеће резерве литијума у Европи, који је растворен у топлим подземним водама у долини Рајне, у количини од 200-400 мг/л,  на дубини од 3 до 5 км. Значајне резерве литијума су утврђене у Финској, Аустрији и Португалији, тако да чудно звуче процене да Србија поседује 10 одсто светских копнених резерви, са сугестивним порукама да треба што пре започети радове на отварању рудника и експлоатацији руде – говори Ристић.

“Рио Тинто” – црвена река

Он подсећа и да досадашњи међународни углед компаније “Рио Тинто” (на шпанском: црвена река), не улива поверење по питању безбедности производних процеса, заштите животне средине и третмана радника. Наводи примере застрашујуће праксе “Рио Тинта” широм света – рудник Пангуна-Бугенвил, Папуа Нова Гвинеја; рудник Фрипорт-Грасберг, Индонезија; рудници у Камеруну, Мозамбику, на Мадагаскару, говоре о енормним нивоима загађења воде, земљишта и ваздуха, болестима радника и нестанку хране, тоталном уништењу екосистема, локалним ратним сукобима са више хиљада жртава и масовном расељавању локалног становништва. Компанија “Рио Тинто” је, подсећа, позната по рудницима бакра, гвожђа и злата, без значајних референци у експлоатацији литијума. Позната је њихова намера да транспортују експериментално постројење за прераду руде, из Аустралије за Србију, а једина локација где имају инсталирано постојење капацитета 10 тона литијума годишње налази се у месту Борон, у Калифорнији. Дакле, компанија без значајног искуства у ископавању и преради литијума најављује “највећи рудник литијума у Европи барем током идуће деценије”, каже Ристић.

– Србија нема никакву обавезу да уништава примарне природне ресурсе и расељава сопствено становништво, како би подржала ЕУ у њеном настојању да смањи стратешки дисбаланс у производњи батерија за електричне аутомобиле, редукује угљеничне емисије и обезбеди чистији ваздух за становнике Лондона, Копенхагена, Давоса, или Хајделберга. Сви игноришу народ који тамо живи, у десет села је више од 1.400 домаћинстава, више од 4.000 људи. Игноришу квалитетан пољопривредни амбијент, школе пуне деце, да од неолита постоји око 50 локалитета културно-историјске вредности, ту је Тршић, родно село Вука Караџића, манастир Троноша – казује в. д. декана Шумарског факултета.

Ристић каже да резултати истраживања земљишних ресурса само на делу простора долине Јадра и Рађевине, на укупној површини од 4.821 ха села: Брадић, Брезјак, Горње Недељице, Доње Недељице, Доњи Добрић, Драгинац, Јелав, Липница, Липнички Шор, Стража, указују на могући приход од пољопривредних активности, процењен на око 81 милиона евра годишње.

– У том случају ништа не би загађивали, не би дошло до уништења шума и земљишта. Јадарит је једна од најгорих могућих форми која садржи литијум и да бисте из тога извадили литијум, потребни су веома инвазивни технолошки процеси. Рецимо, у овом случају, више од хиљаду и сто тона сумпорне киселине дневно. Формирање депонија са више милиона метара кубних врло токсичних материја носи веома висок ризик од загађења и површинских и подземних вода. Ако би се акценат ставио на пољопривреду и прерађивачку индустрију, запослило би се далеко више људи и не би било загађења, донело би већу корист не само Лозници, већ и целој Србији – каже Ристић.

Зашто некима смета јавно исказивање незадовољства мештана Горњих и Доњих Недељица, Брадића, Брњца, Корените и Слатине, иако их подржавају чланови Српске академије наука и уметности, Академије инжењерских наука Србије, професори Универзитета у Београду, угледни правници, лекари, писци, глумци, музичари? Зашто српска држава не штити њихова фундаментална права, него се бави промоцијом Студије економске користи пројекта “Јадар” у Привредној комори Србије, коју је наручио “Рио Тинто”, пита на крају Ратко Ристић.

Питање

Мада сматра да је референдум непотребан (зашто се изјашњавати о нечему што је парадигма апокалипсе), Ристић сматра да би једино смислено питање било: да ли сте за отварање рудника литијума, што ће довести до расељавања становништва, девастације биодиверзитета, гашења школа, уништења пољопривредне производње, угрожавања значаја Тршића и Троноше, као културног предела изузетних одлика, са успостављањем ризика од загађења површинских и подземних вода, земљишта и ваздуха, и то у близини града Лознице, чији је простор ионако изложен штетним утицајима већ више деценија (“Вискоза”, Столице, Зајача), што је имало ужасавајућу здравствену цену за више хиљада људи?

– Могло би да буде и мање страшно и да гласи: да ли сте за отварање рудника којим ће Европа смањити стратешки дисбаланс у производњи батерија за електричне аутомобиле, редуковати угљеничне емисије и обезбедити чистији ваздух за становнике Лондона, Копенхагена, Давоса и Хајделберга, омогућити поделу увећаних дивиденди честитим деоничарима “Рио Тинта”, а Србима донети статус коначно послушних домородаца, уместо историјски поносних бунтовника? Или – да ли сте за отварање рудника литијума иако је јасно да водеће светске компаније прелазе на производњу натријум-јонских и графенских батерија, уз даљи развој водоничне технологије за покретање електричних аутомобила? – каже он.

ЕЛН

Фото: ЛН и лична архива саговорника

ПРОЧИТАЈТЕ И…

ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (5) – Не постоји еколошки рудник

ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (4) – За народ или за профит?

Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу. 

data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″