ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (5) – Не постоји еколошки рудник
Постоје две врсте подземних вода штетних за живи свет, оне не смеју да изађу на површину земље, а из многих бушотина су процуриле, већ сада у истражној фази у којој то не би смело да се догоди, загађујући плодну земљу, каже научна саветница Драгана Ђорђевић. На том месту, које је већ под утицајем природних неповољних чинилаца, не сме да се отвори никакав рудник, категорична је она
Једна од оних који су били у Горњим Недељицама и имају шта да кажу на тему отварања рудника јадарита јесте и Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију. Она је јасно више пута изнела свој став, а одазвала се и позиву ЛН да говори о томе шта доноси евентуални почетак експлоатације јадарита и како би то, по њеном мишљењу, утицало на људе и животну средину у лозничком крају, али и шире.
Према њеним речима, већ сада је јасно шта се може очекивати отварањем рудника литијума и бора у долини Јадра.
– Позиција рудника би била између две бујичне реке, Јадра и Корените, које се често изливају при свакој осредње обилној киши, каква ових дана пада и сведоци смо да је долина Јадра поплављена. Са климатским променама очекују се све интензивније бујичне поплаве нарочито у долини ових река. Од преко 500 испитних бушотина, колико већ годинама постоје, из многих одавно цури токсична исплака, што је јасно видљиво на њивама у вегетационом периоду. Наиме, у пречнику од око 20 метара око бушотина које цуре не расте ништа док даље од тога, на истој њиви, бујају пољопривредне културе. Постоје две врсте подземних вода штетних за живи свет, оне не смеју да изађу на површину земље, а из многих бушотина су процуриле, већ сада у истражној фази у којој то не би смело да се догоди, загађујући плодну земљу, уништавајући усеве. Човек је, такође, подложан тровању и ако отровне супстанце тако слободно излазе на површину земље, долази до њиховог разливања и уласка у ланац исхране, што у будућности може бити велики ризик по здравље локалног становништва. Кише растварају отровне супстанце локализоване око испитних бушотина и разносе их на шире просторе плодних поља. Ако се то сада дешава, о каквом еколошком руднику можемо говорити? Не постоји еколошки рудник, сваки рудник трајно уништава простор. Томе треба додати буку и прашину од дробљења, млевења и транспорта руде, 1.000 тона дневно концентроване пушљиве сумпорне киселине која ће отпаравати усред плодних поља, огромне количине воде потребне за рудник које ће се екстраховати из природе – због тога се и планира изградња цевовода од Дрине. Иако ”Рио Сава” тврди да ће потрошња воде бити мала, чудно је да две реке око потенцијалног рудника (Јадар и Коренита) не могу подмирити потребе рудника за њом. Научна литература наводи да је за добијање 1 кг литијум карбоната потребно 23.300 литара воде, што објашњава довлачење огромних количина, још нико не зна колико тачно, дринске воде за потребе рудника. Такође, научна литература наводи да не постоји екстракција литијума из рудне стене која није уништила водотокове, а јадарит је минерал у рудној стени – објашњава она.
Угрожене подземне и површинске воде
О каквом еколошком руднику и безбедним технологијама говори компанија која никаквих искустава у том послу нема, пита Ђорђевићева и каже да треба имати на уму да је планирани рудник у делу Србије богатом водама.
Драгана Ђорђевић, научна саветница са Института за хемију, технологију и металургију
– Јадар се наслања на Мачву, нашем најбогатијем подручју најквалитетнијим резервама питких подземних вода чије је порекло из Дрине, богате кисеоником и чисте. Површински водотокови су повезани са подземним водама и загађење Корените и Јадра неминовно воде уништењу подземних вода у Мачви, а самим тим и негативном утицају на пољопривредну производњу, здравље и живот људи у читавом том региону. Такође, на потезу од Лознице до Београда преко 2,5 милиона људи се снабдева водом за пиће из алувиона тих река, укључујући реку Дрину и Саву, а које ће, такође, бити угрожене радом потенцијалног рудника. Свака руда, поред корисних елемента због којих се извлачи из утробе земље, садржи и токсичне, често у далеко већој количини од оних због којих се експлоатише. Након екстракције корисних елемената, на јаловишту заувек остају отровни елементи, који се временом излужују загађујући животну средину и након престанка рада рудника. Наши геолози су доказали да нас још увек загађују јаловишта рудника средњовековне Србије. У то сам се и сама уверила испитујући неке реке у широј области Копаоника, које су још увек садрже високе концентрације токсичних елемената из заосталих рудничка јаловишта и завршавају у тим рекама. Ако све то посматрамо у контексту будућег јаловишта које ће годишње продуковати вишеструко већу количину јаловине од оне из рудника Столице, које се у 2014. излило, и то у зони двеју бујичних река, није потребно поседовати натпросечну интелигенцију да би се схватило да ће тај материјал завршавати у Јадру, Дрини па надаље. Рудна стена јадарит садржи арсен и након извлачења руде, на површини би се нашло преко 6.000 тона арсена обрачунато на елемент, који ће бити у неким хемијским облицима те би онда та количина била вишеструко већа. Познато је да је арсен триоксид (арсеник) изузетно токсично једињење, а такође и калцијум арсенат. Оба једињења је могуће да се нађу у потенцијалном јаловишту. Јасно је како ће све то деловати на здравље и живот људи и свег живог света, ако је већ сада примећено угинуће дивљих животиња које пију затровану воду у истражној фази – каже она.
Упитана да коментарише више пута истицани став Владе да је реализација пројекта могућа само ако су испуњени сви услови и стандарди у области заштите животне средине, подсећа да у Јадру постоји преко 145 заштићених врста у пределу идеалне хармоније суживота људи и природе. Такви предели се у свету идентификују и посебно стављају под заштитом, код нас изгледа није штета уништити све што је вредно.
Плодна земља таква неће бити
– Што се тиче технологија за експлоатацију литијума, ”Рио Тинто” у томе нема искуства јер не постоје рудници и постројења за екстракцију литијума у свету где то та компанија ради. Планирају да се томе уче на нашој водној и плодној земљи. Пример њиховог искуства је ово што се код нас дешава, а то је загађење животне средине већ у истражним радњама, а причају нам бајке о еколошком руднику. Еколошке услове и стандарде није могуће задовољити у долини бујичних река Корените и Јадар. Ни у пустињама компаније које имају много већа искуства нису у стању да их задовоље, како ће тек то ”Рио Тинту” поћи за руком коме литијум није примарна делатност а који је за собом остављао катаклизмичне просторе и од рудника за које је специјализован? Који то рудник не утиче на животну средину? То не постоји. Пре свега читав комплекс рудника ће трајно физички уништити плодну земљу која никада више неће моћи да се користи у те сврхе. Још и најмањи проблем је земља захваћена рудником, посебан проблем је уништење квалитета живота хиљаде људи у околини комплекса који ће остати да ту живе, јер ”Рио Сава” неће откупити имања свих 19.000 људи колико живи у том пределу. Пољопривреда, површинске и подземне воде биће озбиљно угрожени – сматра Ђорђевићева.
Србија ће добити рудну ренту од 5 одсто, а заузврат немерљиву трајну штету губитком плодне земље, сточарства, пчеларства, уништењем живота људи, сматра она и подсећа да недавно представљена економска анализа каже да ће око 1.000 људи радити у руднику за плату од 1.200 долара месечно. Са пољопривредом, сточарством, млекарством, пчеларством већ сада се заради толико и много више.
– Апсолутно се мора урадити процена онога што би се трајно изгубило. Наравно да је боље радити на земљи пољопривреду, него у земљи, и притом сачувати неоштећену земљу за будуће генерације. Са рудником ће 1.000 људи имати некакве користи неко време, а земља ће заувек бити уништена. У ери када обрадиво земљиште на глобалном нивоу рапидно нестаје због климатских промена, индустријализације, урбанизације и других људских активности, када цена хране на глобалном тржишту рапидно расте, неразумно је трајно уништавати тај ресурс, када га већ имамо. Неразумно би било уништити га искључиво за потребе наше државе, а посебно је неразумно дозволити да га уништава страна компанија, само зарад њиховог енормног профита, који се процењује на више десетина па чак и стотина милијарди евра, у зависности од цене литијума, бора и Глауберове соли, као крајњих производа тог рудника, на глобалном тржишту. Некоме кога очекује такав профит Србија финансира изградњу комплетне инфраструктуре за потенцијални рудник, пренела је државна овлашћења на ”Рио Саву” за изградњу путева. Компанији која долази да изексполатише, енормно профитира, трајно уништи и загади плодну земљу, површинске и подземне воде, остави немерљиву штету за собом у виду отровних јаловишта, чија количина ће у једној години расти вишеструко у односу на целокупно јаловиште рудника Столице које је 2014. изливањем произвело штету у вредности од 40 одсто укупне штете од поплава у Србију у тој години. Таква јаловишта ће тек у наредним вековима тровати један од најквалитетнијих и најплоднијих делова Србије – Јадар и Мачву, а ”Рио Тинто” ће са својим профитом једноставно нестати из наших живота – објашњава она.
Како каже, ”Рио Тинто” још нема ни идејни пројекат, није патентирао технологију до сада, иако се куне у технологију невиђених могућности, нема искуства у екстракцији литијума у свету, нема студију о процени утицаја на животну средину, а треба да им се верује да ће гарантовати заштиту животне средине. Њихов минули рад у свету је гаранција да им се не сме дозволити да уђу у Србију, а камоли да отворе било какав рудник, нарочито не у Јадру, где никаквог рудника више не сме бити јер је тај регион већ оптерећен историјским загађењима – Зајача, Столице, ”Вискоза”, категорична је Ђорђевићева.
– Отварање рудника у Јадру је искључиви интерес стране компаније, а на огромну штету за Србију. На том месту, које је већ под утицајем природних неповољних чинилаца, не сме да се отвори никакав рудник од стране ниједне компаније, најмање од оне која је широм света за собом оставила ненадокнадиве штете, катаклизмичних размера. Ниједна компанија не сме да отвори рудник у том пределу, који нуди услове за високи квалитет живота људи у идеалној хармонији са природном – закључује Драгана Ђорђевић.
Студије
Преко 2.500 научних радова широм света објављено је на тему утицаја рудника литијума на животну средину, каже Ђорђевићева.
– Сви резултати научних истраживања документују да је експлоатација литијума из рудне стрене погубна по животну средину, чак и у пустињским областима. Због тога је летос обустављено отварање рудника литијума у пустињи Невада, јер је процењено да ће уништити жалфију и тетребе. Не постоји експлоатација литијума у свету из рудних стена и салара која није уништила водотокове – каже она.
ЕЛН
ПРОЧИТАЈТЕ И…
ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (4) – За народ или за профит?
ЈАДАРИТ – ЧЕГА СЕ ПЛАШЕ ЛОЗНИЧАНИ (3) – Са рудником нема нам живота
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
