НАШИ СМО – Нико нема…
Знате оно “Нико нема што Србин имаде”. Није то случајно речено јер ми смо народ невиђени. Можемо да трпимо свашта, понављамо исте грешке сто пута, верујемо у немогуће, одбијамо логично, а често волимо и главом кроз зид. Углавном. За све паре. Из ината.
Нисам хтео о ковиду поново, озбиљно, али шта ћу кад Кризни штаб редовно даје повода. Ето, сад добисмо од прошлог викенда ковид пропуснице за боравак у угоститељским објектима после 22 часа које важе три сата, односно до сат иза поноћи. Коме се то учинило нелогично све му је “објаснила” премијерка. То је време, каза она, када не морају сви да буду на тим местима и да није реч о објектима у које морате да уђете, те да је другачија и ситуација кад седите у кафићу ујутру у девет сати без музике, грљења, гласног певања или вике, а друго је после 22, када има свега тога, као и да је лакше исконтролисати такве објекте јер их нема много. Значи овако, оде неко невакцинисан у ресторан у 18 часова и наредна четири пије, једе, разговара, дели исти простор и ваздух са осталим гостима и није опасан по околину. Међутим, када дођу 22 сата, све се мења. До тада миран човек има да “откачи” запева или почне да прича гласно и ето белаја. Неко написа да је коронавирус “млад па излази касно”, или да “ради трећу смену”, од 22 сата. Да није тужно било би смешно.
У земљи где свакодневно, већ данима, бар званично од ковида премине од 50 до 60 људи, како неко рече “по један пун аутобус”, а број заражених је око шест, седам хиљада, надлежни ем касне са ваљаним одлукама, ем све доносе на парче. Тај Кризни штаб неко описа – “Непогрешиво доноси погрешне одлуке”.У стилу, хтели бисмо да будемо оштри, али и не бисмо. Као ђак који зна да треба да учи, али у отвореној књизи држи мобилни мислећи да вара родитеље. Онда кад киксне у школи, каже да је учио, али је поента да ли је научио. Тако и мере на сузбијању пандемије, није суштина да ли су донете већ да ли се спроводе, дају ли резултате и имају ли икаквог смисла. Нажалост, тачно је само оно прво, јесу донете, али су њихово спровођење, правовременост и смисао под великим упитником. Најлуђе је што члан Кризног штаба, истог оног који је увео пропуснице, епидемиолог Бранислав Тиодоровић каза да је медицински део штаба у старту рекао да поменута мера неће бити довољна. Са друге стране Миланко Шеклер, вурусолог и микробиолог Ветеринарског специјалистичког института Краљево, сматра да ковид пропуснице треба да важе 24 сата. Чуло се и да је ово од 22 до 1 само први корак тако да можда није немогућ сценарио да невакцинисани једнога дана не могу нигде ући. Даље се може тумачити да држава нема петљу да наметне обавезну вакцинацију, није популарно, шта ће рећи бирачи, а избори су свако мало, али ће споредним путем, једном по једном мером довести ствар на исто – ко није боцнут неће моћи да функционише нормално.
У истој тој земљи где се уводе ковид пропуснице викендом су пуни фудбалски стадиони, одржавају се разне масовне манифестације, па се организује и Светско првенство у боксу са око 700 учесника. Пардон, то све се заврши до 22 сата једино су проблем прославе, свадбе и пунолетсва шта с њима, па ту се са песмом, грљењем и љубљењем не чека до 22 већ то, бато, крене одмах. Пита мене ових дана син “Ћале, да ли ови кад нешто одлуче или изјаве о овој корони, гледају и слушају после себе шта су рекли, да ли их буде некад блам шта раде. Не само због вируса, него и уопште”. Шта одговорити? Сумњам да то они чине, па ваљда би за ових годину и кусур месеци укапирали да су претерали и често деловали више као неко ко је јео бунике него као особа која зна шта прича и ради.
Време је, одавно, да се појави неко ново лице, неки, можда, млад стручњак, који ће јасно и прецизно, конкретно, разумљиво, рећи каква је стварно ситуација и шта ваља чинити да се ово зло и лудило заустави. Који неће ујутру причати једно, у подне друго, а увече треће и ко ће имати петљу да политичарима каже да пусте струку да ради свој посао, или ако боље знају и познају медицину, онда они преузму пуну одговорност за све што се дешава. Можда још боље да цео Кризни штаб одради једну смену у некој црвеној зони, навуче оне скафандере, мало се сретне са стварношћу па онда нека дела. Овако, губимо време и буквално губимо људе, а медицинари попадаше с ногу борећи се са “најсмешнијим вирусом”.
Али “Нико нема што Србин имаде”, у овом корона случају, нажалост. Пропусницу од три сата за коју они који је уведу кажу да није довољна мера. А, да, чекаће десетак дана да виде “ефекат”. Док они чекају, животи се гасе. Само у Лозници, на ковид одељењима овога октобра за 28 дана шездесет осам.
Саша Трифуновић
ПРОЧИТАЈТЕ И…
Пратите нас и на фејсбуку, инстаграму и јутјубу.
data-matched-content-ui-type=”image_card_stacked” data-matched-content-rows-num=”4,2″ data-matched-content-columns-num=”1,2″
